Izvor: Blic, 25.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marinina bolest bez dijagnoze
Marinina bolest bez dijagnoze
Rođena je sa rascepom na lobanji koji nikada nije srastao. Njeno levo oko je postavljeno niže od desnog. Vilica joj je nepravilno razvijena, a drugi i treći vratni pršljen su srasli, te joj je vrat izuzetno kratak, a pokretljivost slaba. Desnu ruku teško pomera. Jedna noga joj je kraća, a stopala nejednaka. Kičma joj se krivi. Ona se, međutim, ne uklapa ni u jedan od 22 svetski ustanovljena genetska sindroma. Da li će se baš kod nje otkriti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 23?
Desetogodišnja Marina Blažić rođena je sa anomalijama i asimetričnim telom. Kada je napunila tri meseca, rađena su ispitivanja, ali nisu nađeni nikakvi genetski nedostaci. Asimetrije tela, međutim, ukazivale su na problem i sindrom koji ne postoji u medicinskoj literaturi.
- Stalno gubimo vreme. Naša borba je trka sa vremenom jer u Srbiji ne postoji nijedan centar gde se mogu rešiti bar dva Marinina problema. U više centara ona je stalni pacijent. Fizikalna terapija mora da se radi svaka tri meseca po 21 dan. Kod logopeda, psihologa i defektologa moramo ići dva puta nedeljno, a kod očnog lekara četiri puta godišnje po deset dana. Problem zuba rešavamo u Zrenjaninu, i na Stomatološkom fakultetu - kaže Nadica, Marinina mama.
Kod Marine je potrebno uraditi i hiruršku korekciju gornje vilice, ali lekari još nisu odlučili da li će prvo da joj poprave i isprave urođene anomalije na licu.
Na levom oku videla je pet odsto, a na desnom 25. Terapijom i nošenjem naočara vid joj je poboljšan, tako da sada na levom oku vidi 30, a na desnom 70 odsto. Svaki put kada ode kod očnog lekara terapija košta 36.500 dinara.
Desetogodišnja devojčica imala je problem u čitanju i pisanju. Slabije pamti i ne razlikuje slova i brojeve, zbog čega je ponovila prvi razred. Slabovidost i asimetrija očiju delimično su uzrok zašto nije mogla da nauči gradivo kao njeni vršnjaci.
- Sada je učenik drugog razreda. Naučila je da čita i piše, dok joj matematika još uvek pravi male probleme. Proces zaboravljanja je brz, pa zbog toga gradivo stalno obnavljamo - kaže Nadica.
Pored svih nedaća sa kojima se susreće, ova devojčica, ipak, živi kao i svi njeni vršnjaci. Ne nedostaje joj ljubav, pažnja, igra, druženje. Stalno gleda crtać 'Pokemon' i igra se sa najboljom drugaricom Kristinom. Hobi joj je folklor i član je seoskog Kulturno-umetničkog društva 'Jovan Aćimac'. Obožava i vodu, tako da je lako naučila da pliva. Najviše voli kad joj mama Nadica napravi palačinke sa eurokremom ili džemom.
Marina ima i stariju sestru i brata. Porodica Blažić živi u selu Kumane, 25 kilometara udaljenom od Zrenjanina. Marina i njena mama dnevno prelaze po 100 kilometara. Pre podne autobusom odlaze u Melence na fizikalnu terapiju. Nekim danima nakon banje odlaze u Zrenjanin kod psihologa, defektologa i logopeda. Posle toga vraćaju se u Kumane, kako bi Marina stigla u školu. Dva puta nedeljno, Marina stigna da ode i na folklor. U ovaj raspored ponekad moraju da ubace i odlazak do Novog Sada kod okuliste ili do Beograda na pregled kod raznih specijalista. Sonja Todorović
