Izvor: Politika, 27.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marijana postala Toma

Kako se Beograđanka proglašena muškarcem umalo nije skinula u policijskoj stanici da bi dokazala da je žena

Deset godina pošto je izvadila prvu ličnu kartu, Beograđanka Marijana Toma bila je veoma iznenađena kada su joj 2003. godine u policiji rekli da je ona, zapravo, muško! U bazi podataka OUP Novi Beograd, gde je došla kako bi izvadila novu ličnu kartu, pod njenim matičnim brojem pisalo je ime – Toma, prezime – Marijana.

– Izvinite, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali možete li to malo nežnije da mi saopštite? Teško mi je da se sad suočim s tim da nisam ženskog pola – s nevericom je Marijana gledala u službenicu novobeogradske policije koja je radila na šalteru za izdavanje novih dokumenata.

Još u šoku, saslušala je objašnjenje da su najverovatnije pogrešili u OUP Zemun, gde joj je prvi put izdata lična karta, te da bi tamo trebalo i da isprave grešku, ukoliko želi da dobije isprave.

Nije vredelo ni to što joj su u ličnoj karti, čiji je rok važenja isticao, pisali njeno pravo ime i prezime, zabeležni kako i piše u prijavi stana i kako ih je lično upisala na zahtevu za izdavanje isprave.

Službenici u zemunskoj policiji, međutim, uopšte nije bilo čudno da se osoba duge plave kose, ne viša od 165 centimetara i ostalim spoljašnjim karakteristikama koje govore da je reč o ženi, u njihovoj evidenciji vodi kao muškarac Toma Marijana.

– Ako želite da promenite te podatke, moraćete da donesete na uvid original izvoda iz matične knjige rođenih, na kojem piše da vam je ime Marijana, prezime Toma i da ste ženskog pola – odgovorila je službenica na Marijaninu molbu da na licu mesta ispravi grešku do koje je očigledno došlo nesmotrenošću službenika koji je pri popunjavanju baze podataka permutovao ime i prezime.

Za ponudu koju je već iznervirana Marijana dala, da je, ako je to neophodno, spremna i da se skine kako bi joj pol bio utvrđen „odokativnom” metodom, na licu mesta, veće interesovanje pokazali su muškarci koji su čekali u redu za registraciju automobila, nego službenica OUP Zemun.

– Nemojte, molim vas, nikakva skidanja ovde ne dolaze u obzir. Donesite vi original krštenice, ne stariji od šest meseci – uporna je bila službenica.

Marijana se, međutim, vratila u OUP Novi Beograd, otišla kod načelnika, odnela mu i originalnu krštenicu koju je dobila odmah po rođenju i na kraju ipak uspela da izvadi ličnu kartu sa ispravnim podacima.

– Pomislila sam da je tu kraj mojim problemima. Međutim, nije bio – priča Marijana i pokazuje pasoš koji joj je izdat marta 2003. godine, ponovo na ime Toma i prezime Marijana.

Zbog toga svaki njen dolazak na granicu bilo koje od bivših jugoslovenskih republika, a po prirodi posla često putuje po regionu, kod graničnih policajaca u svim državama izaziva istu reakciju – čuđenje, nevericu, a potom i smeh.

Neverovatno je i to da je grešku u pasošu prvi primetio konzul u ambasadi Belgije, gde je Marijana aplicirala za vizu.

– Kada sam se 2007. godine vratila iz Južne Afrike morala sam da menjam pasoš jer u starom više nije bilo mesta za vize. Po ubrzanoj proceduri izvadila sam novu putnu ispravu i odmah otišla do belgijske ambasade, s obzirom na to da sam već imala ugovoren put za Brisel. Uz vizirani pasoš, međutim, službenica ambasade mi je prenela i molbu konzula da zamenim pasoš, jer mi je prezime upisano umesto imena, a ime umesto prezimena – navodi Marijana.

U OUP Novi Beograd ponudili su da joj zamene pasoš, ali da, naravno, ponovo plati sve takse, kao i naknadu za izdavanje pasoša po ubrzanoj proceduri. Pošto je to odbila, ponudili su čak i da joj rukom preprave pogrešno unete podatke i da sve to overe pečatom. Kako je iz iskustva znala da sa takvim pasošem u većinu zemalja uopšte ne bi mogla da uđe, Marijana je rekla da će koristiti takav, praktično nevažeći pasoš, ali da će se, ukoliko joj iko od srpskih graničnih policajaca bude previo probleme, žaliti na sve moguće adrese.

Problem sa policijom rešen je, ipak, početkom ove godine kada je Marijana, pošto su je odžeparili, ostala bez ijednog važećeg dokumenta osim pasoša u kojem piše da se zove Toma. Ovog puta, međutim, u novobeogradskoj policiji bili su mnogo kooperativniji. Nakon što je saslušala njenu priču, načelnica je naložila da se unesu izmene u bazi podataka.

Marko R. Petrović

[objavljeno: 27/10/2008]

Nastavak na Politika...