Izvor: Blic, 13.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje stranih turista
Broj stranih turista, od januara do kraja maja, pao je za pet odsto, a polako se šire glasine kako Britanci predstojeće zime neće doći na Kopaonik. Mnogi će pomisliti da je turizam u Srbiji već zapao u krizu s ozbirom na trend rasta prethodnih godina. Neki drugi pokazatelji govore, međutim, drugačije premda je daleko od toga da je sve sjajno.
Priča o eventualnom otkazivanju saradnje britanskog turoperatora „Tomson" s „Geneksom", kako saznaje „Blic", samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je delimično tačna i uopšte nije reč o prekidu saradnje. Britancima se, zapravo, ne isplati da dovode turiste u Srbiju preko niškog aerodroma, već se razmatra solucija da njihovi turisti na Kopaonik dolaze preko Beograda.
- Britanci su zaista oduševljeni našom planinom i prosto ne bi bilo ni nama ni njima od koristi da to ne realizujemo. U toku su pregovori i pokušavamo da iznađemo najbolji način za transfer britanskih turista do Kopaonika, koji bi redovnim linijama „Britiš ervejza" dolazili u Beograd iz Londona - kaže izvor „Blica".
Iako se istraumirana javnost u Srbiji plaši da svako otkazivanje dolazaka stranaca ili pad njihove posete u odnosu na prethodnu godinu znači nešto loše, valja znati da je turizam u našoj zemlji pre nekoliko godina krenuo od nule i da je bukvalno još u povoju.
Uostalom, udeo stranih turista u ukupnom broju turista koji se evidentiraju iznosi od 25 do 30 odsto što, manje-više, odgovara brojkama zemljama u okruženju sa sličnim turističkim potencijalom.
- Iako je broj stranih turista neznatno opao u periodu januar-maj zbog poznatih događaja tokom proleća, zabeležili smo priliv od oko 240 miliona dolara, što je za 16 odsto više u odnosu na isti period prošle godine - kaže za „Blic" Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.
Faktički, broj noćenja stranaca, ali i naših ljudi se povećao, što je stvarni pokazatelj ukupnog pomaka u turističkoj ponudi. U ovom periodu, što naravno nije opravdanje, došlo je do stagnacije i pada turističke posete i u okruženju - uglavnom zbog opšteg skoka cena.
Takođe, i špic sezone se iz godine u godinu polako pomera na kraj jula i početak avgusta, pa su mnogi, uključujući i Srbiju, zabeležili pad i stagnaciju broja turista u julu, a porast broja početkom avgusta.
- Već u prvoj polovini avgusta imamo za pet odsto više stranih turista nego u isto vreme prošle godine - napominje Ljiljana Čerović.
To, naravno, ne znači da je sve savršeno, a u turističkim agencijama koje se bave takozvanim receptivnim turizmom, odnosno organizovanjem tura za strane turiste, kažu da se događaji u Beogradu uvek iz nekog razloga prenaglašeno reflektuju na našu turističku ponudu.
Vera Petrović iz „Globmetropoliten tursa", jedne od vodećih agencija u ovom sektoru, kaže da u Beogradu, na primer, tri stvari trenutno negativno utiču na kvalitet turističke ponude: loša organizacija, cene i usluga. To je i jedina agencija koja svakog dana priređuje razgledanje glavnog grada za turiste, što je u svim turističkim metropolama koje drže do svog imidža alfa i omega celokupne ponude.
Srbija ima strategiju turizma do 2015. godine, ali turizam kao privredna grana uvek nekako dolazi na kraju - kada budu ispunjeni brojni preduslovi za njegov razvoj, poput političke stabilnosti, infrastrukture itd.
Strategija razvoja
Prema istraživanjima, stranci najviše vole Beograd, a zatim slede Novi Sad, Kopaonik i Zlatibor. U Strategiji razvoja turizma, kao strateški turistički proizvodi apostrofirani su gradski odmori, događaji, kružne ture, seoski turizam, planine i jezera, nautika i poslovni turizam.
