Izvor: Politika, 02.Mar.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje operacija srca zbog – „nesporazuma”
RZZO nije produžio ugovor za privatnim Beogradskim KBC-om uprkos pozitivnom mišljenju Instituta „Batut”
Obavljanje dodatnih operacija srca u bolnicama van plana mreže zdravstvenih ustanova je neophodno, procenio je Institut za javno zdravlje Srbije „Batut”, navodi se u jučerašnjem odgovoru ovog instituta za „Politiku”. Institut „Batut” zadužen je za procenu potrebe uključivanja dodatnih kapaciteta prilikom intervencija na srcu kako bi se smanjile liste čekanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na operacije. Podsećamo, kako je „Politika” juče objavila, Republički zavod za zdravstveno osiguranje nije produžio ugovor sa Beogradskim kliničko-bolničkim centrom koji omogućava srčanim bolesnicima da se operišu o trošku države u ovoj privatnoj bolnici. Međutim oko ovih operacija kao da je došlo do teško shvatljivog „nesporazuma”. Naime, Aleksandar Vuksanović, direktor RZZO-a, uprkos pomenutom dopisu „Batuta”, juče je izjavio da se i dalje čeka procena ovog instituta.
– U jučerašnjoj potvrdi Instituta „Batut” jasno stoji da su oni dopis poslali RZZO-u 10. februara i da je taj dopis primio direktor sektora za ekonomske poslove RZZO – ističu i u Beogradskom KBC-u.
Kontrola zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja utvrdila je da su otklonjeni nedostaci u pogledu kadrova i tehničke opremljenosti koje su inspektori uočili u privatnom KBC-u krajem prošle godine. U Ministarstvu zdravlja kažu da su dali pozitivno mišljenje za zaključivanje ugovora sa zdravstvenim ustanovama van plana mreže zdravstvenih ustanova koje ispunjavaju sve zakonom predviđene uslove za obavljanje specijalizovane zdravstvene usluge iz oblasti kardiohirurgije: revaskularizacije miokarda bajpas hirurgijom i primene valvula. To bi trebalo da znači da nema prepreka za zaključivanje novog ugovora sa Beogradskim KBC-om. Ipak, RZZO ima poslednju reč.
– Činjenica je da je u kardiohirurgiji popravljeno stanje uključivanjem privatnog sektora i slanjem pacijenata na operacije u Tursku. Smanjene su liste čekanja za operacije, u nekim ustanovama čeka se dva do tri meseca na intervencije, a pacijenti imaju opciju da idu i u tursku bolnicu „Adžibadem”. U našoj zemlji ima malo kardiohirurga, svega 46, i zato treba ulagati u kadrove – rekao je direktor RZZO-a dr Vuksanović prilikom jučerašnjeg neformalnog susreta sa novinarima.
U medicinskim krugovima nezvanično se moglo čuti da je ugovor sa privatnim Beogradskim KBC-om raskinut zbog toga što ova bolnica nema dovoljno stručnog kadra, zato što je većina vrhunskih stručnjaka napustila ovu zdravstvenu ustanovu zbog loše komunikacije sa vlasnicima, ali i da su se mnogi plašili da obavljaju operacije zbog toga što bolnica, navodno, nema odgovarajuću opremu i uslove. Drugi nezvanični izvori, pak, tvrde da je ugovor sa ovom bolnicom prekinut zbog toga što ga je sklopila Svetlana Vukajlović, bivša direktorka RZZO-a.
Vukajlovićeva za „Politiku” ističe da ne misli da je raskidanje ugovora sa privatnim kliničko-bolničkim centrom direktan napad na njen integritet, napominjući da je svaki direktor odgovoran za posao koji obavlja.
– Ne vidim direktnu vezu raskida tog ugovora sa mnom. Kada smo se odlučili za saradnju sa tom klinikom, rukovodili smo se time da su liste čekanja za operacije na srcu velike i da treba nešto učiniti da se skrate, jer su ljudi umirali čekajući na intervenciju. Nije bilo dileme da li treba iskoristiti privatne kapacitete kako bi se spasio život, a cena koju je Beogradski KBC ponudio po operaciji bila je na nivou onih u državnim ustanovama. I sa njima i sa turskom bolnicom ugovori su potpisani, jer je zvonilo zvono za uzbunu da nešto hitno treba uraditi da bi se pomoglo pacijentima – rekla je Vukajlovićeva, sada direktorka Doma zdravlja „Jedro”.
Inače, interesovanje građana za odlazak u tursku bolnicu „Adžibadem” nije veliko, uprkos dobrim rezultatima koje je dosad ova ustanova ostvarila na polju lečenja kardiovaskularnih oboljenja. Građani se povodom ponuđenog odlaska u ovu kliniku i dalje nećkaju, najčešće kažu da više veruju našim stručnjacima i da je to razlog zašto će radije da tavore na listi čekanja. Iskustva nekih ljudi koji su operisani u Turskoj govore da su prezadovoljni lečenjem i boravkom u ovom bolnici, gde troškove operacije, puta i pratioca u Turskoj naša država, od juna prošle godine, plaća oko 4.700 evra po pacijentu.
Danijela Davidov-Kesar
-------------------------------------------
Bajpas za 490.000 dinara
U privatnom Beogradskom KBC-u kažu da je ugovor sa RZZO potpisan 31. maja 2010. godine, a da su operacije počele da se izvode sredinom juna, onog momenta kada su im upućeni prvi pacijenti. U okviru sve tri vrste operacija smrtnost je – 1,6 odsto.
– Treba reći da je u okviru kombinovanih operacija po svetskom standardu „Euri skor” dozvoljena smrtnost do 10 odsto. Kod nas je dosad operisano 287 pacijenata, od kojih je 246 sa liste RZZO. Prema našim informacijama, RZZO se nikada nije izjasnio da ne želi da potpiše ugovor sa našom institucijom – kažu u Beogradskom kliničko-bolničkom centru.
U ovoj ustanovi objašnjavaju da cena obavljanja konorarnog bajpasa sa ležanjem po potrebi iznosi 490.000 dinara, ugradnja valvule 620.000 dinara, dok kombinovana operacija košta 750.000 dinara.
– Odgovorno tvrdimo da su ovakve cene ubedljivo najniže u regionu i da su dvostruko niže u odnosu na zapadne zemlje.
Smatramo da je jedino merodavno mišljenje ono koje daje Institut „Batut”, a podaci koje imamo od njih su da se na listi čekanja nalazi više od 2.000 pacijenata – ističu u ovoj privatnoj bolnici.
objavljeno: 03.03.2011.
