Izvor: Blic, 07.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje naknade za bolovanje
Manje naknade za bolovanje
Predlogom novog zakona o radu radnicima se ne garantuje topli obrok, regres za godišnji odmor i naknada za minuli rad, međutim, to ne znači da te naknade neće biti isplaćivane jer je ostavljena mogućnost da se njihova isplata ugovori kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu.
Naknada za bolovanje do mesec dana i dalje bi trebalo da iznosi najmanje 65 odsto, ali od osnovne zarade, što bi prema tumačenju sindikata moglo dovesti do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njenog smanjenja (čak i za 30 odsto). Po još važećem zakonu, kao osnovica za obračun bolovanja uzima se suma koju bi radnik primio da je u tom mesecu radio, a predlaže se da se ubuduće uzima suma bez dodataka i uvećanja, dakle manja nego sada. Prema predlogu ovog zakona, radnici bi i dalje bili obavezni da najkasnije tri dana od otvaranja bolovanja poslodavcu dostave potvrdu lekara koja sadrži i procenu koliko bi bolovanje moglo trajati.
Minimalno trajanje godišnjeg odmora produženo je za dva dana (na 20 umesto sadašnjih 18 radnih dana), s tim što bi se u slučaju korišćenja odmora u delovima prvi deo morao iskoristiti u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna sledeće godine. Radnik koji se prvi put zapošljava ili ima prekid radnog odnosa duži od pet dana godišnji odmor mogao bi koristiti posle šest meseci neprekidnog rada.
Nije predviđena izmena dužine porodiljskog odsustva, ono bi i dalje trajalo 365 dana, a moglo bi početi da se koristi najranije mesec i po dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.Kada je reč o izmeni ugovora o radu, predviđeno je da poslodavac uz ponudu aneksa ugovora radniku u pismenom obliku mora dostaviti razloge za izmenu ugovora, a o ponuđenom aneksu radnik mora da se izjasni u roku koji ne može biti kraći od osam radnih dana.
Prema ocenama sindikata, taj zakonski predlog u mnogim rešenjima bolji je od sadašnjeg, a pre svega zato što unapređuje proces kolektivnog pregovaranja. Oni smatraju da su poboljšana i rešenja koja se tiču procedure davanja otkaza, jer po ovom predlogu pre otkaza ugovora o radu poslodavac mora radniku dostaviti i pismeno upozorenje o otkazu. Upozorenje bi se takođe dostavljalo na mišljenje i sindikatu čiji je zaposleni član. R. M.
.jpg)
