Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje gladnih, ali creva i dalje krče
BEOGRAD - Iako je u proteklih pet godina, kako kažu analitičari, prepolovljen broj siromašnih u Srbiji, skoro pola miliona ljudi i dalje živi ispod granice siromaštva, a veliki je broj onih koji nisu mnogo iznad te granice. Pored nezaposlenih i neobrazovanih, teško preživljava na hiljade zaposlenih kojima su nedostižne prosečne plate od 30.809 dinara, kolike su zabeležene u martu ove godine.
- Najlošije prolaze radnici u tekstilnoj i metalnoj industriji, poljoprivredi, zatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << svi koji rade u industrijskim granama koje više ne funkcionišu. Siromašni su i oni iz loše privatizovanih firmi koje ne rade - kažu u Savezu samostalnih sindikata Srbije i navode da su u martu ove godine najniže zarade bile u tekstilnoj industriji - u proseku oko 11.500 dinara, kožarskoj industriji - 11.783, preradi drveta i proizvoda od drveta i plute - 12.163... Može li se s tim i kako živeti i izdržavati porodica?
Ko se smatra siromašnim
Siromašnom se smatra osoba koja nema dovoljno sredstava za normalno zadovoljenje životnih potreba, kao što su hrana, voda, stan, a kao ekstremno siromašnima Svetska banka definiše one koji žive sa manje od jednog američkog dolara dnevno. Prosečno siromašni su pak oni koji raspolažu sa manje od dva dolara na dan.
Procenat siromašnih u našoj zemlji je sa 13,4 odsto u 2002. godini smanjen na oko 6,6 odsto u 2007. godini, odnosno na 490.000 siromašnih, pokazuju rezultati „Ankete o životnom standardu“ Republičkog zavoda za statistiku i Svetske banke. Profil tih ljudi je, međutim, nepromenjen, pa su to i dalje stanovnici seoskih područja, neobrazovani i nezaposleni, staračka domaćinstva, kao i ona sa više maloletne dece.
U vreme kada je Vlada Srbije usvojila Strategiju za smanjenje siromaštva (2003. godine), kako bi olakšala prolazak kroz tranziciju najugroženijem delu stanovništva, svaki deseti građanin bio je siromašan, dok je srednja klasa praktično nestala.
Apsolutna linija siromaštva za 2007. godinu u Srbiji je bila 8,883 dinara mesečno, što znači da se svaka osoba čija je mesečna potrošnja manja od te sume smatra se siromašnim.
Žarko Šunderić, menadžer tima predsednika vlade za implementaciju Strategije, kaže da se situacija može popraviti samo ulaganjem u zapošljavanje, jer je od siromašnih lica 19,7 odsto radno neaktivno - studenti, domaćice, nezaposleni. Mora se ulagati i u obrazovanje, jer je siromašno tek oko 0,6 odsto fakultetski obrazovanog stanovništva, dok je čak 18,7 odsto njih bez osnovne škole.
VELIKE RAZLIKE
Najugroženije područje je jugoistočna Srbija, gde je siromašno 18,7 odsto seoskog i 8,5 odsto gradskog stanovništva (nema podataka o Kosovu i Metohiji). Najbogatiji region je gradsko područje Beograda, gde je siromašno samo tri odsto građana, u Vojvodini 6,1 odsto njih, dok je u centralnoj Srbiji 8,4 odsto siromašnih.
Siromašno je 9,8 odsto ruralnog i 4,3 odsto urbanog stanovništva.
Neki i neće da rade
- U obrazovanje se mora mnogo uložiti jer 46 odsto stanovnika Srbije ima završenu samo osnovnu školu, dok 22 odsto ljudi nema završenu ni osnovnu školu u državi koja već 50 godina ima obavezno obrazovanje - kaže Šunderić.
On ukazuje da je pred sledećom vladom zadatak da uspostavi vezu između obrazovnog sistema i zapošljavanja, jer se dešava da, na primer, hemijski tehničar koji završi srednju školu ne zna da radi taj posao.
- Problem je i to što veliki broj ljudi može da radi a neće, kao na primer većina građana koji žive u južnoj Srbiji, najsiromašnijem delu zemlje. Mnogo je i invalida koji su sposobni za određene vrste poslova, a ne rade ništa - navodi Šunderić. On smatra da nije dovoljno siromašnima davati samo novčanu pomoći, jer to „ne funkcioniše“, i da je potrebno paralelno sa tim preduzeti i određene mere.
Mere nisu svemoguće
I pored toga što je u proteklih pet godina smanjen broj nezaposlenih u Srbiji, stopa nezaposlenosti je i dalje visoka i iznosi 18,8 odsto, dok je prosek nezaposlenosti u zemljama EU oko sedam odsto.
Osim mera vlade, i veliki strani donatori obezbeđuju sredstva za borbu protiv siromaštva u Srbiji i oni strogo kontrolišu kako se ta sredstva koriste. Prema Šunderićevim rečima, najveći donatori su vlade Britanije i Norveške, Unicef, kao i razne organizacije i agencije iz Kanade, SAD.
- Vlada može da osmisli najbolje moguće mere za smanjenje siromaštva, ali nijedna od njih neće dati dugoročne rezultate ako nemate stabilnost u zemlji. To znači rast BNP preko pet odsto, direktne strane investicije preko dve milijarde evra godišnje i kontrolisanu inflaciju - podseća Šunderić.
Prema starosnim grupama, u Srbiji su najsiromašnija deca do 13 godina (8,9 odsto) i stari ljudi (9,5 odsto). Deca do 13 godina čine i najbrojniju starosnu grupu među siromašnima (24,1 odsto), iako je njihovo učešće u opštoj populaciji značajno manje (12,7 odsto).
Nada Satarić iz NVO „Amiti“, koja je jedna od kontakt organizacija civilnog društva za implementaciju Strategije, kaže da najviše samačkih staračkih domaćinstava postoji u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji, a izdržavaju se malim poljoprivrednim penzijama od oko 6.000 dinara.
- Crveni krst i druge humanitarne organizacije omogućavaju im povoljniju nabavku ogreva i zimnice, a razvijaju se i besplatni servisi za pomoć u kući starima, koji obavljaju sve poslove, od nabavke namirnica do riljanja bašte - navodi naša sagovornica.
Socijalne penzije
Ova organizacija nastoji da sazna broj siromašnih staraca koji nemaju penzije, a ne primaju socijalnu pomoć jer imaju više od hektar zemlje. Zasada se zna da oko 300.000 njih ne prima penzije, ali nekima pomažu članovi domaćinstva.
- Predložićemo da se proširi socijalna pomoć ili uvedu socijalne penzije, kao mehanizam za smanjenje siromaštva tih ljudi koji nisu sposobni da rade, a ne postoji mogućnost da ih izdržavaju zakonski obavezni srodnici, jer su i sami siromašni - kaže Satarićeva.
Saša Stefanović iz Društva za zaštitu mentalnog zdravlja dece i omladine, napominje da su najugroženija romska deca, a zatim izbeglice i raseljeni. Tu su i deca sa smetnjama u razvoju, koja se često „skrivaju“, pa čak više od 80 odsto te dece ne ide u školu.
- Čak pet odsto romske dece formalno ne postoji jer nisu upisana u matične knjige, a i ako se upišu u školu, ona ne mogu da dobiju svedočanstvo - navodi on.
Stefanović ukazuje da su 54 organizacije okupljene u „Klasteru za decu“ uputile preporuke ministarstvima prosvete, socijalne politike i zdravlja, da radi smanjenja siromaštva obezbedi deci besplatnu užinu i besplatni prevoz do škole.
- Vlada je osmislila nacionalni plan akcije koji će do 2015. godine unaprediti položaj dece, a jedna od mera je stipendiranje siromašnih srednjoškolaca, u kojoj učestvuje Ministarstvo rada i socijalne politike. Konkurs će biti uskoro objavljen, što je dobro jer srednja škola kod nas nije obavezna. Deci će biti dodeljena i novčana pomoć od oko 50 evra mesečno, kao i mentor koji će pratiti njihovo učenje - rekao je on.
Siromaštvo je u proteklih pet godina najviše smanjeno među izbeglicama i raseljenima, i to više nego upola, dok srednji sloj nije osetio neko bitnije poboljšanje standarda.
.jpg)
