Izvor: Blic, 24.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje čekanja na magnetnu rezonancu
Pacijenti sa liste čekanja za pregled magnetnom rezonancom, kojih je trenutno oko 4.000, upućuju se na pregled i u privatnu ordinaciju. Međutim, ceo postupak za pacijente biće besplatan jer će troškove snositi Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO)!
RZZO je prošle godine raspisao tender za usluge magnetne rezonance jer je lista čekanja za ovu proceduru bila velika, a u nekim centrima pacijenti su na pregled čekali i do šest meseci. Najvećih problema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo je u Kliničkom centru Srbije.
- Nakon više žalbi, tender je uspešno završen. Na tenderu je pobedila privatna beogradska poliklinika „Euromedik”, koja je ponudila najnižu cenu pregleda, i to 2.700 dinara po pregledu i 4.000 dinara za kontrast. To je jeftinije nego u državnom zdravstvu. Tako „Euromedik” za državno zdravstvo godišnje može da uradi 6.000 pregleda magnetnom rezonancom, pa računamo da će čekanje za ovu dijagnostiku brzo biti smanjeno - kaže Vladan Ignjatović iz RZZO.
Pacijente će sada biti upućivani na pregled prema redosledu na listi čekanja iz svih krajeva Srbije, a najviše iz Kliničkog centra Srbije.
- Već je stotinak pacijenata pregledano u privatnoj ordinaciji. Praktično, cela lista čekanja iz Kliničkog centra im je prosleđena i oni su već počeli da pozivaju pacijente - objašnjava Ignjatović.
Međutim, iako je za sada moguće rešiti listu čekanja za magnetnu rezonancu, ostaju druge liste za koje rešenje nije ni na vidiku.
Tako se, na primer, na ugradnju bajpasa čeka do 18 meseci u zavisnosti od ustanove do ustanove, a na ugradnju valvula (veštačkog zalistka) više od dve godine. Na koronarografiju pacijenti moraju čekati tri meseca, i isto toliko i na ugradnju stenta. Na ugradnju veštačkog kuka čeka se i do šest meseci.
Najveći problem za sada su liste čekanja za kardiohirurške intervencije.
U našoj zemlji već dvadeset godina se nije menjao broj operacionih sala za intervencije na srcu. Njih ima 10, i to samo na tri klinike: u Kliničkom centru Srbije, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i Institutu u Kamenici.
Nažalost, mnogi pacijenti ne dočekaju intervenciju, jer im srce ne izdrži. Jedan od tragičnih primera je i Leskovčanin Milovan Kostić. On je preminuo od infarkta, a operacija za ugradnju bajpasa bila mu je zakazana tek u proleće 2013. godine u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.
Najveći problem je kardiohirurgija, i to operacije na otvorenom srcu, a sve zbog nedostatka novih klinika, što je rezultat višedecenijskog neplaniranja u zdravstvu.
- Usko grlo je intenzivna nega, u kojoj je nemoguće primiti veći broj pacijenata. Stručnjaci na Vojnomedicinskoj akademiji su počeli da operišu i posle podne. Međutim, i oni moraju da rekonstruišu svoju intenzivnu negu, da povećaju kapacitet. Lekari rade punom parom, posle podne, subotom i nedeljom, ali više od toga u ovom momentu nije moguće - objašnjava Ignjatović.
U Kliničkom centru Srbije na intervencije na srcu, a pre svega na ugradnju bajpasa čeka se od osam do devet meseci, nekada i duže.
Pacijentima zakazuju po prioritetu. U Institutu „Dedinje” na operaciju srca čeka više od 2.000 ljudi , iako se godišnje uradi više od 4.000 operacija na srcu.
