Izvor: B92, 28.Nov.2010, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak sestara u Urgentnom centru
Beograd -- Svakog dana medicinske sestre Urgentnog centra bdiju nad bolesnicima. Zalaganjem održavaju kvalitet usluge, jer ih je čak 30 odsto manje od potrebnog broja.
U Urgentnom centru je od početka godine na lečenju zadržano više od 15 hiljada hitnih pacijenata, koji zahtevaju stalnu brigu.
Medicinska sestra po nalogu lekara sprovodi terapiju, organizuje negu i komunicira sa rodbinom.
"One su uz mene svih 24 časa. I da me pokriju i da mi pomognu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da ustanem".
"Ja mislim da su doktori mozak, a sestre su motor za sve što se ovde radi. Mnogo mi znači svaka njihova rieč, pa i njihov ljubazan pogled, pa osmeh, pogotovu osmeh", kažu pacijenti.
U ambulanti za reanimaciju zbrinjavaju se životno ugroženi pacijenti, stradali u saobraćajnim udesima, ranjeni hladnim ili vatrenim oružjem, ugroženi prilikom samopovređivanja, svi čiji je život na samoj ivici.
Sestra je neophodan pomoćnik lekaru. Posao je visokoodgovoran i izrazito stresan, ali sestara nema dovoljno.
"Ambulanta reanimacije je specifična, gde nekada odjednom stignu 4 vitalno ugrožena pacijenta, tu dve sestre jednostavno ne mogu da postignu takav efekat, kao što bi recimo postigle najmanje tri sestre. Velike su odgovornosti, zadatak je zbrinjavanje, od postavljanja pacijenta na plasiranje intravenskog puta, postavljanje pacijenta na monitoring, uključivanje respiratora, pripremanje svih aparata za defibrilaciju", kaže glavna sestra reanimacije Fatima Doličanin.
I na odeljenju intenzivne terapije, na 24 kreveta intenzivnog lečenja, rade samo 63 medicinske sestre.
"Zadatak je da prati pacijenta 24 časa, da prati njegove vitalne znake, disanje i rad drugih organa, da sprovodi sve propisane terapijske i dijagnostičke procedure koje zahteva ovakav pacijent, naravno i da ima kontakte sa porodicom pacijenta, a to su uglavnom stresna stanja, iznenadne bolesti, neplanirane operacije", objašnjava glavna sestra Centralne intenzivne terapije Petronela Krupežević.
Male plate, visoka odgovornost, težina posla utiču da se sve manje mladih sestara odlučuje na rad u hitnim službama, a potrebe rastu.
"Ono što je problem Urgentnog centra jeste da ovde dugo rade sestre u Urgentnom centru, 30 odsto radi od samog otvaranja Urgentnog centra. To je znači 23, 25 godina staža, ja bih vam rekla da u centralnoj intenzivnoj ima sestara koje rade i po 24 godine. To je nedopustivo. U svetu, sestra u Urgentnom centru može da radi 5-7 godina, a zna se sbog čega, zbog stresnosti takvog posla i zbog izgaranja na takvom poslu", kaže Glavna sestra UC, Biljana Lipovac.
Od početka godine u Urgentnom centru urađeno je i više od 5 hiljada operacija.
"Zadatak instrumentarke u sali operacionog bloka i uopšte u salama, je izuzetno stresan i zahtevan iz prostog razloga što je instrumentarka deo hirurškohg tima i zaista je potebno da bude koncentrisana na čitavu operaciju. Ona mora i treba da zna da prati hirurga od samog reza pa do kraja operativnog zahvata", kaže glavna sestra OP bloka Gordana Čiča.
U Urgentnom centru od 730 medicinskih sestara i tehničara samo 10 odsto je sa višom i visokom školom. Upozoravaju da to nije u skladu sa evropskim standardima i da država već godinama ne brine o njihovom planskom školovanju.
Đukić: Beogradu nedostaje 30 odsto medicinskih sestara
Izvor: Blic, 28.Nov.2010
BEOGRAD - Direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Vladimir Đukić izjavio je večeras da u Kliničkom centru ima 30 odsto manje medicinskih sestara od potrebnog broja, a da uprava pokušava da dopunskim sredstvima stimuliše njihov rad u Urgentnom centru...Đukić je precizirao da u Urgentnom centru...
Urgentnom centru nedostaju medicinske sestre
Izvor: Mondo, 28.Nov.2010
U najzahtevnijoj medicinskoj ustanovi u zemlji manjak medicinskih sestara, kaže direktor beogradskog Urgentnog centra.
.jpg)
