Izvor: B92, 28.Maj.2011, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak sala za otklanjanje aritmije
Beograd -- U Srbiji godišnje 6.000 ljudi doživi naprasnu smrt zbog teških poremećaja srčanog ritma. Zbog manjka kapaciteta bolesnici dugo čekaju spasonosnu intervenciju.
U Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje svake godine se zbrine preko 1.100 pacijenata sa ozbiljnim aritmijama.
Iznenadni gubitak svesti i malaksalost mogu da budu znaci ozbiljnog poremećaja srčanog ritma i zato je važno već tokom prvih 24 sata potražiti pomoć lekara elektrofiziologa. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U protivnom, aritmija koja, primera radi, potiče iz srčanih komora, u 70 odsto slučajeva završava se smrću.
"Moj život je bio na koncu, u velikoj opasnosti, međutim zahvaljujući intervenciji koju sam dobio ovde, u ovoj ustanovi, ja se za Crnu Goru vraćam potpuno izlečen i zdrav", kaže pacijent iz Crne Gore.
"Konstatovali su da imam aritmije ili treperenje srčanih pretkomora. Čekam na intervenciju danas po podne", kaže drugi.
U Srbiji je broj obolelih sa ovim problemima u velikom porastu. Ne postoje bezopasne aritmije i sve ih je potrebno na vreme lečiti. Javljaju se najčešće kao sastavni deo drugog oboljenja srca, ali mogu da se jave i ugroze život i kada je srce potpuno zdravo, kao što se dešava u slučaju iznenadnih smrti vrhunskih sportista na terenu. Sve oblike poremećaja srčanog ritma na institutu Dedinje saniraju specijalnim interventnim procedurama. Jedini u regionu imaju i najsavremeniju opremu.
"To je kart O 3, to je trodimenzionalni sistem. Uz pomoć magneta mi tačno znamo gde se tačno nalazimo u srcu. I taj sistem ima prednost, tačniji je, precizniji je i smanjeno je rendgen zračenje i za bolesnika i za doktora u toku intervencije. Nažalost, mi možemo veoma mali broj bolesnika da tretiramo zbog skromnih ekonomskih mogućnosti, a pre svega i prostornih mogućnosti", kaže Lazar Angelkov, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta Dedinje.
Zbog nedostatka kapaciteta ovakve intervencije se izvode u samo jednoj sali. Zato je lista čekanja jako duga i neki oboleli čekaju još od 2008. godine. Procedure su veoma složene. Zahvat traje i do 6 sati. Dnevno se operiše 4-5 pacijenata koji posle više ne moraju da piju lekove.
"Ovi lekovi su prilično skupi, izuzetno opterećuju državnu zdravstvenu kasu i takođe pojedince pojedinačno. Pored toga kod pacijenata koji su teški srčani bolesnici a moraju da piju antiaritmike da bi sprečili napade smrtonosnih srčanih aritmija, ovi lekovi mogu biti i potencijalno toksični i ne mogu jako dugo da se uzimaju, što je najznačajnije. Tako da to daje još veći značaj intervencijama koje mi radimo", kaže Ristić Velibor, načelnik Odeljenjia za elektrostimulaciju.
Zbog stalnog porasta svih vrsta srčanih oboljenja opterećenost Instituta Dedinje je ogromna iako zaposleni ulažu krajnje napore, a sve sale rade u dve smene.
Godinama se već čeka na neophodno proširenje Instituta Dedinje. Dobijanje još samo jedne sale omogućilo bi da godišnje još 600 obolelih od teške aritmije dobije blagovremenu intervenciju.
