Izvor: RTS, 20.Avg.2017, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manastir Rujno, postojbina prve srpske štampane knjige iz 16. veka
Pre 480 godina, odštampana je prva knjiga u Srbiji. Bilo je to Rujansko četvorojevanđelje, štampano u manastiru Rujno, samo osam decenija posle Gutembergove Biblije. Jedina dva sačuvana kompletna primerka tog jevanđelja danas se čuvaju u bibliotekama u Pragu i Sankt Peterburgu, a koliko su važna i cenjena, potvrđuje i činjenica da u Češkoj, poseta mora da se najavi pola godine ranije.
Možemo samo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da zamislimo monaha koji u studeni manastirskih zdanja, uz voštanicu rezbari slova na 250 drvenih ploča. Tih mračnih godina pod turskom vlašću, Jevanđelje je nosilo okrepljujuću reč božju, a monah Teodosije bio odlučan u nameri da je umnoži i širi svedočeći o trajanju jedne kulture i naroda.
"Mislim da jeza kulturu našeg naroda, to izuzetno velika vrednost, izuztno bogatstvo, na šta bi mi svi trebali mnogo da obratimo pažnju, ako nam je stalo do naše istorije, do naše kulture", navodi monah Teodosije, iguman manastira Rujno.
Na kraju Jevanđelja je skromni monah Teodosije zapisao: "Molim se braćo, vama, ili vi koji budete čitali, ili prepisivali, ispravljajte, a ne kunite, zarad Boga i svoje duše. Jer ovo nije pisao Duh Sveti, ni anđeo, već čovek malouman i slabomoćan. I štaviše - sam".
U rujanskoj štampariji su, prema dosadašnjim saznanjima, te 1537. godine nastala četiri primerka Jevanđelja, na 301 strani, na papiru uvezenom iz Venecije.
"Pretpostavlja se da je to, možda, rađeno i tri godine - štampanje. Manastir je radio do 1576. godine, kada je zapaljen", navodi Radivoje Papić iz Narodnog muzeja Užice.
Profesor Ilija Misailović, hroničar užičkog kraja navodi da je Miroslavljevo jevanđelje prva pisana knjiga u Srbiji, a Rujansko četvorojevađelje prva štampana knjiga u Srbiji.
"E sad zamislite, jedno je pisati rukom slova, a drugo je na drvenoj dasci, urezivati u ogledalu slova i štampati knjigu", objašnjava Misailović.
U brdima iznad Užica, na obali Đetinje, tragovi manastira Rujno su bili vidljivi sve do 19. veka. Pre četrdesetak godina potopile su ih vode jezera Vrutci, ali je pesnik Ljuba Simović, za novi hram Rujanski, na uzvišenju iznad jezera, lepo zapisao: "Ono što svedoči da je postojalo, i da je bilo sveto, mesto ovo, nije ni stub ni kamen, nego slovo."
