Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mamipara za nesanicu
Penzionerka iz Novog Sada učestvovala u "mobilnim" TV pitalicama, a posle uzela kredit da plati račun od 77.000 dinara
NOVI SAD – Slučaj novosadske penzionerke Vande Cogo ovih dana verovatno će mnoge naterati da dobro promisle pre što se, sedeći ispred televizora, late telefona i odluče da oprobaju sreću ili prekrate svoje slobodno vreme.
Gospođa Cogo, koja je već 11 godina u penziji, primetila je, kao i mnogi drugi televizijski gledaoci u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko meseci, da sve više ljudi učestvuje u takozvanim mobilnim kvizovima. U njima se direktno iz fotelje i na poziv glagoljivih voditelja za veću ili manju svotu novca pogađaju brojevi, slova, poznate ličnosti, boje raznih predmeta, rešavaju ukrštenice...
Novosadskoj penzionerki đavo nije davao mira i odlučila je da pokuša da uveća svoju penziju od 11.000 dinara koristeći svoje znanje u rešavanju tih kvizova i pitalica.
– Pratila sam programe raznih televizijskih stanica, kako novosadskih, tako i beogradskih. Pitanja su za moje obrazovanje bila isuviše laka, a nije mi teško padalo ni okretanje ponuđenih telefonskih brojeva – kaže u razgovoru za naš list.
Ipak, naša sagovornica nije do kraja bila upućena u ovu zabavu zbog koje je nedugo potom, uz gorko kajanje, prolila more suza. Glavni razlog su telefonski brojevi "Telekomovog" takozvanog inteligentnog servisa koji, zavisno od dogovora televizijske kuće, odnose i po 60-70 dinara za jedan poziv.
"Ja nisam bila neupućena u visoku cenu pojedinačnog poziva. Ali, nisam znala, niti sam od tih voditelja čula da se naplaćuje svaki registrovani poziv. Mislila sam da se plaća jedino kada vas uključe u program. A mene nisu uključili nikada. Mislila sam da, eto, baš nemam sreće. Ali, mirno sam spavala."
Tako je bilo sve dok joj se iz Telekoma nije javila službenica iz nadležne službe da je obavesti i opomene da je samo za pet dana na njenom broju napravljen račun od 18.000 dinara. Pravi šok je, međutim, doživela tek sutradan, kada su joj rekli da telefonski račun za prethodni mesec iznosi čak oko 77.000 dinara! Uhvatila se za glavu i umalo se nije onesvestila. Noćima oka nije sklopila. Iz Telekoma su najpre obećali da će joj pomoći podelom računa na 24 mesečne rate. Ali, kada je obećanje trebalo ispuniti, predomislili su se. Rekli su da dolazi u obzir najviše deset rata.
Vandi to nije odgovaralo i odlučila je da uzme kredit od banke od 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti kako bi platila dug Telekomu koji je u međuvremenu dostigao oko 100.000 dinara. U naredne dve godine od svoje skromne penzije mesečno će morati da vraća po 55 evra.
Vanda Cogo nije usamljen primer. Ona je samo bila dovoljno hrabra da ukaže na svoj slučaj. U Direkciji za usluge Telekoma "Srbija" rekli su nam da sličnih primera ima sve više u mnogim gradovima, doduše s manjim cehom. Kažu, međutim, da Telekom nije nimalo za to kriv.
– S pravnim licima, u ovom slučaju televizijskim stanicama, mi potpisujemo ugovor. Dobit od poziva takozvanih inteligentnih brojeva najčešće delimo u odnosu pola-pola. Kad je reč o velikim korisnicima, ustupamo im 60 odsto prihoda. Korišćenje brojeva je po pravilu na neodređeno vreme, cenovnik unapred definisan, a mogućnost upotrebe je obično posle mesec dana od podnošenja zahteva. Korisnik treba da ispunjava osnovni uslov kao i za priključenje fiksnog broja, a to je da ima obezbeđen priključak na mrežu – rekla nam je Gordana Arsenović, zadužen u Telekomu za ovu vrstu poslovanja.
Ona, međutim, upozorava da Telekom nema, niti može da ima uvid u način na koji pretplatnici ovih brojeva, u ovom slučaju televizijske stanice, te brojeve i koriste. Posebno za sve aktuelnije kvizove, slagalice i slične igrarije.
U pojedinim televizijskim stanicama koje emituju ovakvu vrstu zabave kažu nam da "caka" nije u težini zadatka ili pitanja, već u tome koliko će voditelj biti vešt i svojom pričom, doskočicom, vicevima, a često i pesmom, zamajavati gledaoce dok se ne nakupi dovoljno novca da posao bude isplativ.
– Niko ne zna da li u međuvremenu pozivi stižu ili ne. Tako se voditelj raspriča i po 15-20 minuta, pa tek onda uključi nekog gledaoca. Dotle se "nakupi" dosta poziva i novac za nagradu je tek simbolična suma u odnosu na stečeni profit. Ponekad zadatak i ne bude rešen, pa televizijskoj kući pripadne još veća svota. Za to vreme gledaoci se nadaju da će ih na osnovu registrovanog poziva neko nazvati i pružiti im šansu, ali se uvek prevare. Neki pomisle da tog puta nisu imali sreće, pa zovu ponovo i tako unedogled, nadajući se taličnom pozivu. Očito je u takvoj nadi živela i gospođa Vanda, neupućena da se svaki registrovani poziv naplaćuje – bio je iskren kolega iz jedne gledanije novosadske televizijske kuće.
Sociolog mr Žolt Lazar, sa Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ovu pojavu objašnjava više problemom našeg društva u procesu tranzicije, u kome je izražen problem nedostatka neposredne komunikacije među ljudima, nego željom da se u tim raznim igrama dobije novac.
– Naše društvo u tranziciji ima problem što ljudi ne umeju da komuniciraju. Iz socijalističkog uređenja, koje je karakterisala veća komunikativnost, ušlo se u društvenu transformaciju u kojoj se ljudi lakše odlučuju za kontakt sa medijima nego jedni s drugima – ukazuje mr Žolt Lazar.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 14.07.2006.]
