Izvor: Politika, 22.Jan.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mama i tata ne samo svojoj deci
U domu Novakovića mesta ima za sve – i za trojicu dečaka Nataše i Tome, ali i za decu koja kod njih dolaze na hraniteljstvo
Bilo je snežno nedeljno popodne kada su Nataša (27) i Toma (24) Novaković gledali televizijsku emisiju koja prati životni put bebe ostavljene pored kontejnera i njeno odrastanje u hraniteljskoj porodici. U njihovom naručju mirno je spavao najmlađi sin Sergej, a dvojica starijih dečaka igrala su se u dnevnoj sobi, trudeći se da ne probude bebu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„Da li želiš da i mi uzmemo jedno dete”, upitala je Nataša svog supruga dok je krišom brisala suze. Od njegovog odgovora do Natašinog odlaska u Centar za socijalni rad u Obrenovcu prošlo je svega nekoliko dana, a Nataša se seća da su stručnjaci ovog centra bili prijatno iznenađeni kada su videli mlade roditelje rešene da ulepšaju detinjstvo mališanima oko čijih kolevki se nisu gurale dobre vile. U njihov dom uskoro su stigli i stručnjaci iz Centra za hraniteljstvo koji su im objasnili da bi dete koje dolazi na hraniteljstvo trebalo da ima zasebnu sobu.
„To nije problem, dozidaćemo još jednu prostoriju”, spremno su odgovorili Novakovići. U roku od tri meseca velika porodična kuća u Bariču postala je prostranija za tridesetak kvadrata. Te godine Nataša i Toma su za porodičnu slavu dobili najlepši poklon od države – plavooka beba Anđela stigla je u dom Novakovića pravo iz porodilišta.
„Bila je stara svega 20 dana i izgledala je kao pravi mali anđeo – imala je oči boje šumskog jezerceta i u našem domu je provela punih devet meseci. Poklonila nam je svoj prvi osmeh, prvi zubići su počeli da niču u našem domu, a kada je počela da guče i puzi, otpuzala je u naručje usvojitelja”, prisećaju se Novakovići.
Iako su Nataša i Toma imali veliku želju da usvoje devojčicu, stručnjaci Centra za socijalni rad ipak su odlučili da ona raste u domu ljudi koje je priroda osujetila u nameri da imaju decu. Novakovići su imali samo jednu želju – da ostanu u vezi sa ljudima koji su usvojili „njihovu” devojčicu. I danas su u kontaktu sa Anđelinim roditeljima.
Njihova tuga, na sreću, nije dugo trajala – samo dve nedelje kasnije u dom je stigla dvogodišnja Brankica iz Zvečanske.
„Upozorili su nas da je devojčica povučena i da ćemo imati problema da uspostavimo komunikaciju sa njom, ali nas je ona od prvog momenta prihvatila, a naši dečaci su bili velika ’emotivna’ pomoć i podrška – prihvatili su devojčicu kao sestru. Prvih godinu dana devojčica je govorila samo ’kaka’ i ’mama’ i bila je težak astmatičar. Danas je njeno zdravstveno stanje neuporedivo bolje i ona je u potpunosti integrisana u društvo vršnjaka”, priča Nataša.
Dok pričamo sa Novakovićima, Brankica se uvlači Nataši u naručje i pružajući joj mali plastični telefon kaže: „Mama, zove te neko”.
„Od prvog momenta me zove mama”, odgovara Nataša na naše nepostavljeno pitanje i objašnjava da je Brankici ispričala priču o njenom poreklu, uz objašnjenje da je ona veoma posebna i bogata devojčica jer ima dve mame.
Naši sagovornici objašnjavaju da sve male i velike dileme u odrastanju mališana razrešavaju uz pomoć stručnjaka Centra za hraniteljstvo koji ih redovno obilaze.
Nataša i Toma su tek zašli u dvadesete kada su rode počele da sleću u njihov dom, a Nataša je brzo shvatila da posao i troje dece ne ide zajedno, pa se u potpunosti posvetila brizi o deci. Na pitanje – kako su roditelji i prijatelji prihvatili njihovu odluku da pored tri dečaka gaje još dece, Novakovići kažu da imaju punu „logističku” podršku – u velikoj porodičnoj kući živi i Tomin brat sa troje dece.
„Naravno, ima i prijatelja koji nam govore da smo mladi i da treba da izlazimo, ali mi ne treba da izlazimo iz kuće da bismo tražili zabavu – nama je najzabavnije unutar četiri zida našeg doma”, u šali kažu Novakovići.
Nataši i Tomi je u živom sećanju ostao i jedan topli junski dan kada je u njihov dom pravo iz porodilišta stigao mali Uroš. Iako su stručnjacima Centra za hraniteljstvo rekli da bi želeli još jednu devojčicu – zbog polne ravnoteže, kada su im saopštili da imaju mušku bebu kojoj je potreban hitan smeštaj jednoglasno su odgovorili: „Ma, samo neka je živo i zdravo”.
„Da li planirate još dece”, pitamo Novakoviće opraštajući se od njihove velike sedmočlane porodice.
„Ne, ali ni prvo nismo planirali, pa vidite kako se završilo”, kažu Nataša i Toma uz osmeh koji govori više od hiljadu reči.
Katarina Đorđević
objavljeno: 22.01.2013.
