Izvor: Politika, 11.Jun.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo davalaca koštane srži
Za one koji nemaju odgovarajućeg davaoca u porodici, jedina nada je naći podudarnu osobu u ovom registru
U Nacionalni registar davalaca koštane srži trenutno je prijavljeno samo 1.500 ljudi, a da bi se transplantacije matičnih ćelija koštane srži nesmetano odvijale neophodno je da taj broj bude višestruko veći. Za one koji nemaju odgovarajućeg davaoca u porodici, a imaju neko teško oboljenje poput leukemije, jedina nada je naći podudarnu osobu u ovom registru. Lekari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objašnjavaju da je ova intervencija jedina nada za lečenje brojnih stečenih i urođenih oboljenja, a kod nekih oboljenja – i jedini vid lečenja.
Transplantacije koštane srži, odnosno postupak za vraćanje matičnih ćelija koje su uništile visoke doze hemoterapije i terapije radijacijom, obavljaju se u Vojnomedicinskoj akademiji i u Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije, a za decu jedina adresa u Srbiji za ovu vrstu operacije je Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”.
Prema rečima docenta dr Dragane Vujić, načelnice Odeljenja za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete, u ovoj kući je do sada obavljeno 107 presađivanja koštane srži. Ona naglašava da je reč o skupoj medicini i da treba puno novca da bi se još bolje razvila dijagnostika, kao što je, recimo, utvrđivanje različitih infekcija, što bi trebalo da ide na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
– Dobro je to što je omogućeno da se za obolele uvoze lekovi koji nisu registrovani, a neophodni su za lečenje. Trebalo bi da na milion stanovnika imamo 22 transplantacije godišnje, što znači da bi na naših 7,5 miliona ljudi moralo da bude između 165 i 170 intervencija. Trenutno smo daleko od tog broja. Nastojimo da eliminišemo liste čekanja za intervencije, a posao nam mnogo olakšava otvaranje Roditeljske kuće, jer su nam deca sa roditeljima blizu i pod kontrolom – istakla je dr Vujić, napominjući da je prva ovakva intervencija obavljena 18. aprila 1997. godine.
Naša sagovornica kaže da u institutu nemaju dovoljno sterilnih soba gde moraju da leže pacijenti do 19 godina starosti kojima se radi transplantacija koštane srži, ali da je posebnim projektom predviđeno proširenje kapaciteta ovog odeljenja, iza čega stoji Ministarstvo zdravlja.
– Treba raditi na razvijanju davalaštva krvi, ali i koštane srži. Takođe, budući roditelji moraju da razmišljaju o tome da pri rođenju deteta doniraju krv iz pupčanika u javnu banku. Ta banka će moći da zaživi onda kada bude formirana Uprava za biomedicinu – dodala je dr Vujić.
Transplantacija koštane srži primenjuje se u slučaju pojave nekih oblika karcinoma i oštećenja koštane srži, ali i kod slabosti imunog sistema, urođene malokrvnosti... Najčešći razlozi za obavljanje ove intervencije kod nas su akutna mijeloidna leukemija i najmaligniji tumor dečjeg doba, neuroblastom, koji se najčešće nalazi u stomaku.
Veliki poduhvat u ovoj oblasti napravljen je u novembru prošle godine, kada je urađena prva transplantacija koštane srži od nesrodnog podudarnog davaoca, u čijoj su pripremi i realizaciji učestvovali stručnjaci Vojnomedicinske akademije, Instituta za transfuziju krvi i Instituta za majku i dete.
Zbog svih pozitivnih novina koje se polako uvode u ovoj oblasti lekari kažu da se stiču uslovi da se u Srbiji rade svi oblici transplantacije matičnih ćelija koštane srži, što je i nekoliko puta jeftinije nego da se pacijent šalje u inostranstvo. U stranim centrima transplantacije staju od 100.000 do pola miliona evra, što zavisi od komplikacija i oblika.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 12/06/2010
