Izvor: Danas, 14.Jul.2015, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malinarski pokret otpora
"Rat oko otkupne cene maline", o kome izveštava vaš užički dopisnik ("Danas", 6. jul 2015), zapravo je "sveti rat" malinara za njihovu "slobodu (tržišnu) zlatnu", a imajući u vidu jako prisutne elemente "gerilskog ratovanja" u informativnom mraku, priliči mu i ime: "Malinarski pokret otpora monopolu".
Nadasve simptomatično mesto iz izveštaja mog prezimenjaka je objašnjenje direktora jedne užičke hladnjače (u vlasništvu francuske firme), po kome je "tamo (niz Drinu) >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << veća cena maline jer se ona formira u zavisnosti od dnevne ponude i tražnje", a uz to, "za razliku od njih, mi svoje proizvođače (baš "svoje") već od januara počinjemo da snabdevamo veštačkim đubrivom, zaštitnim sredstvima, dobijaju avanse...". Ne kapirajući, ili pak namerno prećutkujući da je već dugi niz godina na sceni ekonomsko bogaljenje (zbog kartelskog minimiziranja cena), te onda i guranje u klasično dužničko ropstvo - ne samo seljaka-malinara, već i velike većine "sitnijih" malino-hladnjačara. A od kada oni to njih "uzeše pod svoje"?
Elem, 2008. beše poslednja godina slobodnog konkurentskog nadmetanja kod otkupa, odnosno prvokupovine i daljeg prometa seljakove maline, pa njenom prvokupcu i izvozniku bi isplaćena (iliti "tržišno priznata") konkurentna otkupljivačko-hladnjarska marža i, takođe konkurentna, izvoznička provizija - dok ostatak do pune, na svetskom nabavnom tržištu vladajuće cene, pripade njenom gazdi: 260 minus 40 minus 20 = 200. Kada je takva "tržišna stihija", što će valjda reći tržišna sloboda, "prevršila svaku meru", neko je negde s nekim se dogovorio:
Ovako nešto nikad više ne sme biti. Nego ćemo mi (mala grupacija "jačih" hladnjačara i još manja grupacija drugih "krajnjih izvoznika") biti gazde-isplatioci, a prave gazde malinjaka (time i vlasnici maline) neka budu naši najamnici-isplaćenici (zna se - prema "evidentnim" proizvodnim troškovima i njihovim "seljačkim" nadnicama). Po istom (troškovnom) principu isplatićemo i "sitne" malino-hladnjačare, pa neka ostatak, odnosno skoro sav profit od maline bude naš. U tome ih, kao što vidimo, zdušno podržavaju i mnogi činovnici iz redova krajnje demode, delom i korumpirane državne uprave.
Što rekoše, to i učiniše, pa u godinama slične (relativno visoke) rodnosti malinjaka (2009. i 2011) imadosmo (približno) pad otkupne/prvokupovne cene maline sa 200 na 100 dinara. I sva ta razlika ode na konto "krajnjeg izvoznika" - budući da cena po kojoj se svet snabdeva malinom oscilira tek pet-šest posto naniže ili naviše (podatak preuzet od Udruženja hladnjačara Srbije) i on nema nikakvog razloga da taj monopolski plen deli sa hladnjačarem-neizvoznikom. Pored malinara, za istih 100 dinara je oštećena i "malinarska" opština - po svakom kilogramu od seljaka (ot)kupljene maline koji je izvezla firma sa sedištem van te opštine, a "malinarska" država Srbija - po svakom njenom kilogramu koji je izvezla strana (u gorepomenutom slučaju francuska), a ne srpska firma. Pa zar tako nešto ne zaslužuje ne samo "malinarsku", već i opštenarodnu kletvu. A da se već i ne govori o monopolskoj komociji kao grobnici iole kvalitetnijeg i dinamičnijeg razvoja srpskog malinarstva.
Mehanizam po kome je takav "podvig" ostvaren isuviše je prost - da ne bi mogao biti prepoznat od strane nadležnih. Arilje je vazda bio najbolji poligon za njegovo startovanje u najpogodnijem trenutku - neposredno pred prvu ubranu gajbicu maline, sa sledećim redosledom poteza:
1) Iz tamošnjeg udruženja hladnjačara saopštiti "najveću moguću cenu" (jer, zaboga, zemaljska kugla je zagušena srbijanskom malinom);
2) lokalne hladnjačare koji nisu neposredni izvoznici, pa time i učesnici u monopolskom plenu, diskretno upozoriti na obavezu pridržavanja saopštene cene - kako im (ot)kupljena i zamrznuta malina ne bi ostala nepreuzeta i neizvezena.
3) prilazne puteve "uskocima sa strane" preprečiti dobro instruisanim ekipama državnog (anti)tržišnog inspekcijskog aparata. Držeći u svojim rukama neprobojni štit od konkurencije u vidu podzakonskih pravila o načinu trgovanja malinom (kobajagi i drugim seljakovim proizvodima) na otkupnim mestima. Ne pitajući kupca - namernika da li hoće malinu da otkupljuje, pa mu za to treba otkupno mesto (tako i tako "uređeno") ili je došao da je kupi, nosi i u dogovorenom roku plati (najčešće odmah - na rečeni račun). Pri čemu je, naravno, obavezan da raspolaže ovlašćeničkim i kupoprodajnim ispravama (kako kupljena malina ne bi izbegla porez). Tu se onda, ako treba, nađu i sanitarci da mu skrenu pažnju na "nehigijeničnost" mesta preuzimanja maline - da bi mi, kao rezultat svega toga, bili svedoci tužnih sprovoda cenovno oskrnavljene srpske tržišne kraljice samo ka kartelaškim sabirno-otkupnim mestima.
Dok oni na ariljskom (i priariljskom) bojnom polju biju bitku za što nižu cenu (sa državnim aparatom, svesno ili nesvesno, na njihovoj strani), svim ostalim "krajnjim izvoznicima" (uključujući i sve brojnije strane firme) preostaje samo da čekaju da im se takva cena prinese na tanjiru. Prvi izuzetak od te njihove dobitne taktike čekanja desi se prošle, pa onda ponovi i ove godine - kada oni iz nižih krajeva (gde malina ranije dospeva) krenuše pre Ariljaca sa cenom koja je pretila da pređe 300 dinara. Ta njihova "greška u koracima" ovima iz ariljskog kartela nije smetala da takvima poruče: Plaćajte vi nju koliko hoćete (mi "ističemu" tu i tu cenu), ali našu nećete "safatavati" pored naših drumova. Jer mi imamo dobro razrađen mehanizam za odbranu od tog "tržišnolikog bauka" što "kruži" tamo vašim prostorima - već smo se ranije više puta (naročito 2008) opekli o tržišnu cenu maline. I tako dalji rast cena, ne samo da bi "brenzovan", već te jače platiše, poplašene znatno nižom "propisno istaknutom" cenom u zlatiborskom i moravičkom okrugu - i same pribegože sniženju cene.
U svojstvu ekonomskog konsultanta Saveza udruženja malinara "Srpska malina", još na početku 2012. godine sam sačinio Studiju "Slučaj malina", potom na njoj zasnovanu Predstavku antimonopolskim institucijama, a nešto kasnije i svojevrsni Projekat demonopolizacije srpskog malinarstva. U njima je identifikovan narečeni mehanizam, sa svim njegovim poraznim "učincima". A okosnicu sprečavanja toga činio bi akt podrške Projektu od strane državne vlasti u formi odgovarajućih zaključaka i preporuka Vladinog resornog ministarstva (za trgovinu), i na osnovu tog akta - Javni poziv, koji bi u svom prvom (ključnom) delu glasio:
"Polazeći od zaključaka i preporuka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, datih povodom učinjene Predstavke domaćoj i Evropskoj komisiji za zaštitu konkurencije, dolepotpisani čelnici lokalnih udruženja malinara, zajedno sa, takođe dolepotpisanim čelnicima lokalnih (opštinskih/gradskih) vlasti, upućuju JAVNI POZIV OHRABRENJA I DOBRODOŠLICE svim zainteresovanim otkupljivačima/kupcima srpske maline, kako onima "sa lokala" tako i onima "sa strane", da pod jednakim uslovima, odnosno isključivo na tržišnom principu (bez uticaja kartela i državnog arbitriranja kod formiranja cena), učestvuju u njenom otkupu/prvokupovini i daljem prometu (dakle, poziv se odnosi i na kupce zamrznute maline od lokalnih otkupljivačkih firmi). Jednake uslove za sve kupce maline, pored pozitivnih zakona (usklađenih sa evropskim standardima) i pomenutih zaključaka i preporuka resornog Vladinog ministarstva, garantuju potpisnici ovog poziva. Prvenstveno tako što će na svaki primećeni ili dojavljeni slučaj diskiminacije nekog od aktuelnih ili potencijalnih učesnika otkupa, odnosno prvokupovine i daljeg prometa maline, promptno intervenisati kod nadležnih ministarstava i službi - kako bi se otklonili eventualni nesporazumi, sprečilo kršenje kupčevih prava i nanošenje mu ekonomske štete."
U sličnom tonu primerne korektnosti, Projektom je formulisan i tekst Vladinih zaključaka i preporuka (shodno u njemu sadržanim nalazima), te je utoliko čudnije što se tako dugo okleva sa njihovim potpisivanjem - pa čak i sa bilo kakvim odgovorom na takav besplatno ponuđen Projekat demonopolizacije srpskog malinarstva. Tako je još samo preostalo podnošenje zahteva za hitnu raspravu "Slučaja malina" na resornom odboru Narodne skupštine (što je 15. juna o. g. i učinjeno). Hoće li se i tamo nastaviti muk?
Autor je profesor preduzetnog menadžmenta i konsultant Saveza "Srpska malina"
.jpg)
