Izvor: Blic, 21.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malinari traže dva evra za kilogram
UŽICE - Malinari i otkupljivači još nisu dogovorili otkupnu cenu maline, iako je do berbe ostalo dvadesetak dana. Malinari kažu da bi bili zadovoljni i cenom od dva evra po kilogramu, iako je prošlogodišnja cena bila 2,3 evra. Otkupljivači tvrde da će cena ove godine, zbog stanja na svetskom tržištu varirati od 50 do 250 dinara, a da je prošlogodišnja cena „naduvana” zbog špekulanata koji su malinu otkupljivali samo da „operu” nezakonito zarađen novac, a ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bi zaradili na izvozu voća. Otkupljivači malinarima nude da im sada plate samo troškove proizvodnje, a na jesen razliku koju cena dostigne.
Iako je praksa da se otkupna cena maline ne zna sve dok berba ne počne, sve ukazuje da situacija nikada nije bila delikatnija na obe strane. Na jednoj su malinari, kojima je berba na pragu, a na drugoj hladnjačari koji prate tržište, ali nemaju vremena za oklevanje, poučeni prošlogodišnjim iskustvom kada je ilegalna konkurencija podigla cenu.
- Svesni smo da je kriza, ali očekujemo da cena ne može biti ispod dva evra. S obzirom da je đubrivo poskupelo duplo, a grad i suša desetkovali prinose, to je iznos koji donosi minimalnu zaradu - kaže Dragiša Terzić, predsednik Udruženja malinara „Vilamet” iz Arilja.
Prošla godina, objašnjava on, za malinare je bila najbolja u poslednjoj deceniji jer je po kilogramu prodatog voća proizvođačima ostajalo oko 70 centi zarade. Na početku berbe, podseća on, hladnjačari su nudili 1,5 evro, da bi kasnije ponudu podigli na 2,3 evra.
- Hladnjačari treba da zaborave na taktiku pregovora o najnižoj ceni. Iako su pričali da neće uspeti da prodaju rod pokazalo se da je 95 odsto maline našlo kupca i to „griz” za 2,7, a „rolend” od tri do 3,5 evra. Priče da neće naći tržište ne stoje, jer su najavljeni podbačaji roda u Poljskoj i Čileu, što znači da će biti tražnje za našom malinom - kaže on.
Rade Ljubojević, predsednik Udruženja hladnjačara Srbije kaže da ko sada priča o ceni ne poznaje tržište.
- Želje proizvođača su jedno, ali oni moraju da znaju da je kriza ostavila posledice i da kupovna moć drastično pala. Nismo u poziciji da diktiramo cenu, s obzirom na konkurenciju iz Poljske, Čilea i Bugarske. Oni su prošle godine Evropi prodali malinu za manje od dva evra, a mi je otkupljivali za 2,4 evra što nema ekonomske logike - objašnjava Ljubojević.
Nekoliko velikih hladnjačara užičkog kraja razmišlja da voćarima ponudi akontni sistem plaćanja. Po toj ideji, proizvođačima bi odmah bili namireni troškovi uzgoja i berbe, dok bi se konačna cena formirala na jesen kada bude jasno da li je malina i po kojoj ceni našla kupca. U tom slučaju dobit bi bila deljena u proporciji 51 prema 49 u korist proizvođača.
- Najkonkretnije što se u ovom trenutku može reći o otkupnoj ceni je da će ona biti između 50 i 250 dinara. Sve opcije su otvorene. Najgori mogući scenario je da Čile i Poljska proizvedu optimalnu količinu. Prošle godine hladnjače su bukvalno „pukle” jer su enormno skupo plaćale, bez procene roda i plasmana, jer su se pojavili ljudi sa novcem sumnjivog porekla, dobro plaćajući malinu, ne želeći da prave profit već samo da operu novac, što je povelo i hladnjačare da se trkaju u ceni. Zbog toga malini preti sudbina kupine koja je pre dve godine otkupljivana za 120 dinara, a prošle za 10 do 20 dinara, ali su hladnjače još uvek pune ovog voća - kaže vlasnik jedne hladnjače iz okoline Užica.
Nedostaje strategija proizvodnje
Užički hladnjačari smatraju da Srbija, u kojoj ne postoje ni približne procene o površini pod malinjacima, mora da donese voćarsku strategiju po uzoru na Čile, gde se merama države planira rod za kojim postoji potreba na tržištu.
- Umesto planske strategije, malinarstvo u Srbiji vodi politika cena. Kada je cena dobra vlada strahovito interesovanje za nove zasade i sve ide u hiperprodukciju, a u suprotnom narod čupa zasade - kažu hladnjačari.
