Izvor: Politika, 26.Maj.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali veliki ljudi
Kako izgleda život u svetu skrojenom po meri prosečno visokih ljudi i kako je Milan Grahovac sa 142 centimetra postigao uspehe o kojima sanjaju vrhunski sportisti
Da li ste ikada razmišljali šta vam znači 30 centimetara u životu? Nekima od nas 30 centimetara bi rešilo problem parkiranja kada se u sitne noćne sate vratimo kući, neki bi, da im je 30 centimetara, od lođe napravili terasu, drugi bi šetali manekenskim pistama, a neki bi briljirali na terenu za basket. Somborca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milana Grahovca (36), koji je visok 142 centimetra, upravo tih 30 centimetara razdvaja od sveta koji je skrojen po meri prosečno visokih ljudi. Nedostatak 30 centimetara za Milana znači život u svetu u kome ne može da dohvati hleb u samoposluzi niti može da komunicira sa šalterskim radnicima u banci, pošti i državnoj administraciji.
– Iako već tri decenije živim u svetu ljudi prosečne visine, još ne mogu da se naviknem na činjenicu da mi poslodavci upućuju nešto između osmeha i podsmeha kada se javim na oglas za posao, da stalno moram da molim prodavca da mi dohvati sve što se nalazi izvan mog domašaja u prodavnici i da slušam komentare tipa „Šta će mi roditelji reći ako se zabavljam sa kepecom”.
Mislio sam da ću s vremenom oguglati na činjenicu da gotovo svako dete na ulici pita svog roditelja: „Zašto je ovaj čika mali?” Zbog svega toga ponekad se zaista loše osećam što sam „totalno drugačiji od drugih” – iskreno priča Milan Grahovac, svetski sportski šampion i predsednik Pokreta malih ljudi Srbije.
Milan je rođen pre 36 godina u porodici osoba tipičnog rasta – njegovi roditelji su prosečne visine, a sestra je 30 centimetara viša od njega. Milanovo rođenje predstavljalo je veliko iznenađenje za njegovog oca i majku jer se 1979. godine na ultrazvuku nije moglo videti da je beba atipične veličine. I lekarima je bilo potrebno nekoliko godina dok nisu postavili pravu dijagnozu i ustanovili da je Milan rođen sa ahondroplazijom, to jest mutacijom koštanog hromozoma, od koje oboli jedna od 25.000 beba.
– Rođen sam u srećnoj radničkoj porodici koja je nedostatak obrazovanja nadomestila velikom ljubavlju i ponosan sam na moje roditelje koji su u svetu bez interneta i društvenih mreža uspeli da pronađu kliniku u ruskom gradu Kurganu u kojoj sam dva puta operisan. Da bih imao 22 centimetra više, hirurzi su mi dva puta lomili noge kako bi, uz pomoć sitnih šipki, produžili potkolenicu i natkolenicu. U vreme kada su moji vršnjaci jurcali za loptom u parku, ja sam bio u banji, oporavljajući se od bolnih i mučnih operacija – priča Milan.
Ko zna kako bi izgledao životni put ovog dečaka da njegov pokojni ujak nije radio u Sportskom centru „Soko”. Razmišljajući čime bi mogao da se bavi živahni dečko, ujak ga je poveo na bazen i Milan je veoma brzo naučio da pliva i počeo da „šije” svoje vršnjake u bazenu. Iako paraolimpijski sport nije postojao u Somboru, Milana to nije sprečilo da ređa izvanredne sportske uspehe.
– U sve životne pobede nisam kretao od nule, već od minusa i, uprkos tome, postizao sam odlične rezultate. Na Svetskom sportskom prvenstvu malih ljudi u Belfastu 2009. godine osvojio sam zlatnu medalju u plivanju na 50 metara slobodnim stilom, dve srebrne medalje u trčanju na 60 metara i bacanju kugle, kao i bronzu u plivanju na 25 metara slobodno. Jednu srebrnu medalju ponudio sam na aukciji za srce male Tijane Ognjanović, ali niko nije bio zainteresovan za nju. Verovatno su želeli da se okite medaljama „pravih” sportista – sa tugom konstatuje Milan.
Milan se trudi da zaboravi poniženje koje je doživeo kada se sa zlatnom medaljom vratio iz Belfasta u Srbiju. Iako je na beogradski aerodrom sleteo svega deset minuta posle Milorada Čavića i Nađe Higl, nijedan predstavnik države nije ga sačekao na aerodromu kako bi mu čestitao na pobedi. A kada je želeo da se pojavi na balkonu Starog dvora zajedno sa ostalim šampionima, organizatori nisu izašli u susret njegovoj želji.
Slična neprijatna epizoda reprizirala se tri godine kasnije: iako je paraolimpijska reprezentacija osvojila više medalja na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine od olimpijske selekcije, niko od zvaničnika nije im priredio prijem, sa argumentacijom da „paraolimpijski sport nije tako popularan”. Od svih političara, samo mu je predsednik Tomislav Nikolić čestitao kada je u Americi 2013. godine postao vicešampion sveta u stonom tenisu u K kategoriji (najviši među niskima) i drugi u plivanju prsnim stilom na sto metara. Svoj sportski dres Milan je prodao za lečenje male Nađe Novaković.
U želji da se izbori za bolji položaj ljudi niskog rasta, Milan Grahovac je 2009. godine osnovao Pokret malih ljudi Srbije, prvo udruženje ove vrste na Balkanu, u koji je učlanjeno između 20 i 30 osoba. Krajem jula oni će održati međunarodnu konferenciju malih ljudi u Kaću kod Novog Sada, sa ciljem da definišu probleme sa kojima se susreću i zatraže od zakonodavca da reguliše njihov status, jer mali ljudi nemaju status invalida i punu zdravstvenu zaštitu.
