Izvor: Danas, 10.Sep.2015, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maleno ostrvo trave i slobode
U Beogradu sam bio mnogo puta. Upoznavao sam ga još u vreme ratova na Balkanu, video njegove svetle i tamne strane. Kad sam pre nekoliko meseci odlučivao o tome koje mesto da izaberem za projekat Na kraju napisano, bilo mi je jasno da ovog puta želim da reagujem na činjenicu izbegličke tragedije, koja je u isti mah i tragedija redefinicije slike koju Evropa ima o samoj sebi.
Najpre sam (po)mislio na Lampeduzu. Lampeduza je u imaginaciji Evropljana već dugo metafora za daleke granice >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Evrope. Problem postoji tamo, negde daleko, ali mi ga ne vidimo. Tamo negde iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu umire na desetine, na stotine ljudi koji ne žele ništa drugo do živeti u miru, a mi, Evropljani, ne paštimo se oko toga. Nekoliko meseci kasnije, Lampeduza je preplavila Evropu. Možemo je naći na Kritu, u makedonskim pograničnim krajevima i na glavnoj železničkoj stanici u Budimpešti. Možemo je naći i ispred autobuske stanice u Beogradu. Tamo je maleno ostrvo trave izgorele od letnjeg sunca i posute smećem. Ovo ostrvo je pribežište za stotine i stotine izbeglica koji su se nasukali ovde na njihovom putu dalje, na Zapad. Lampeduza je ostrvo ispred glavne autobuske stanice srpske prestonice, a Frontex je ime proročice na svim nacionalnim TV stanicama na svim jezicima samozvane Evrope. Proročica se javlja i najavljuje pretežno zatvaranje granica s povremenim pokušajima progona onih koji nemaju kud da odu. Oslušnemo li bolje, najradije bismo se ukopali u zemlju ili se iselili iz evropskog klimatskog pojasa. Ali to je retorika. Činjenice su drugačije, daleko nemilosrdnije, neposrednije, okrutnije.
Dok ovo pišem, Orbanova vlada gradi na mađarsko-srpskoj granici istorijski zid. Dok ovo pišem, na hiljade izbeglica pešači poljskim putevima ka severozapadu u nadi za boljim sutra. Dok pišem, u kosti Evropljana se uvlači strah da će im neko odgristi parče njihovog hleba. Dok ovo pišem, hlapi glasić retoričkih fraza o solidarnoj, multikulturnoj, sekularnoj Evropi, o demokratskoj, otvorenoj, tolerantnoj i humanoj Evropi. Evropa je sve manje u stanju da pogleda sebe u ogledalo – umrla bi od straha kada bi ugledala homofobnu, nacionalističku, neprijateljsku sablast u koju se pretvara.
***
U ovom parku su ostaci trave, izgorela zemlja, gomile smeća, ali ne i domovina. Život u koferima. Život u rančevima, u vrećama za spavanje, u pocepanim šatorima. Život u čekanju na život.
Dečak se vraća. Stoji preda mnom i smeška se. Ime mu je Ahmed. Ne razumemo reči koje izgovaramo, ali njegov osmeh i beli zubi su čisto zlato usred ovog jutra, usred ovog ostrva sred Beograda. Ovog puta je sa Ahmedom još jedan dečkić, prijatelj. Ime mu je Muhamed. Pokažem im rukama da sačekaju tu, kraj klupe, da ću se za tren vratiti. Tačno je 7.50, prodavnica je još zatvorena, međutim obližnji supermarket već radi. Unutra samo stanovnici ostrva, Arapi, Afrikanci, Iranci, Kurdi, ljudi koji su svoje domove ostavili za sobom u pepelu, ljudi koji su žrtvovali svoj dom za goli život ili barem za bolje sutra. Za ma kakvo sutra.
Kupujem banane, kupujem breskve, kupujem jogurt, kupujem hleb i kiki bombone.
Osećam u sebi ovu bezgraničnu tugu koja mi naređuje da kupim i razdelim šta god mogu.Kad se vratim, dečaci me čekaju. Dam svakom isto, jogurt, hleb, dve banane i breskvu. Zahvale i otrče.
***
Cele porodice sa po troje, petoro dece koji se tiskaju na kartonima, između automobila, na obližnjem parkingu. Parking je natkriljen, te ih čuva od hladnih, vetrovitih noći kad pada kiša.
Kiša može ove ljude usporiti, međutim, ne može ih i zaustaviti. Zima ih može ubiti, međutim, ne može ih i zaustaviti. Nema zida koji bi mogao zaustaviti ovaj topao vetar. Još je avgust i vetar je još topao. Šta će biti za dva meseca? Šta će biti kad bude došla ledena košava? Ovde je ostrvo. Ovde su svi ljudi brodolomci. Neki doslovno.
Pre nekoliko dana razgovarao sam s jednim od njih. Pričao mi je o brodu koji je krijumčario izbeglice iz Turske u Grčku i koji je počeo da tone tik pred grčkom obalom. Pričao mi je da su plivali, plivali za svoj goli život. Ovo ostrvo ispred beogradske autobuske stanice je Krit. Ovaj park ispred autobuske stanice u Beogradu je Sicilija. Lampeduza leži usred Beograda. Ovo su sva ostrva na koja je talas izbacio izbeglice na njihovom putu u nepoznato.
***
Krivica koja me je prožimala na početku pisanja, splašnjava, Skoro sasvim se sakrila. Kad sam došao ovde i ugledao te ljude, hteo sam da propadnem u zemlju. Osetio sam neposrednu odgovornost za ove duše, za ovo ostrvo. Za njih i za sva ostala ostrva.Ja, moji, mi smo krivi što su ovi ljudi izgubili sve i što se nalaze u ovakvom stanju. Sada, dva i po sata kasnije, u meni je još samo rezignacija.
Prašinu vidim. Prašinu jedem. Prašinu.U ovoj prašini nema jezika. U njoj je samo nemo čekanje.Nemo ponizno gašenje.U ovoj prašini nema vatre i nema vode.Svet još nije (ili pak nije više) podeljen na elemente. Sve postaje isto i gasi se.Malodušnost, kakva reč, kakav urok, kakav zid! Polako delim svu hranu deci što pridolaze. Jednima banane, drugima kefir, trećima breskve. Svi uzimaju, zahvaljuju. Oko ovog ostrva čekanja je ograda. Iza nje prolaze autobusi.
Autobusko preduzeće Eurolines. Autobusko preduzeće Lasta. Autobusko preduzeće Čačak. Autobusko preduzeće Jugoprevoz. Autobusko preduzeće Kanis. Autobusko preduzeće Kimel. Autobusko preduzeće Balkan.
Autobuska preduzeća, molim vas, uzmite ove ljude i odvedite ih tamo kuda bi hteli ići. Ne bacajte ih u ruke čekanja. Ne stavljajte ih u logore niti u domove za azilante, ne vraćajte ih tamo odakle dolaze samo izbeglice i mrtvi.NJihov dom tamo više ne postoji. NJihovi domovi postoje samo još kao vraćanje u snovima i mislima. Kao zaslađeno sećanje s kojeg otpada sva gorčina, te ono ostaje idealizovano i poželjno.
Odnesi ih tamo, dragi vetre, gde će moći ponovo da stvore svoj dom.Ovaj vetar je vetar reči. Ova nova domovina postoji samo u ovim rečima. Ali ako je volja sila koja menja svet, neka moje želje pruže ovim ljudima lepšu, bolju budućnost.
*Izvodi iz predgovora i knjige koja će uskoro izaći u izdanju Arhipelaga
