Izvor: S media, 13.Okt.2011, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala Lara - ljubavlju protiv traume od ujeda psa!
Maloj Lari, kojoj je u utorak na Karaburmi pas rastrgao deo ušne školjke, hirurzi napravili novo uho. Lara se oseća dobro, a juče se i igrala. - Uz mnogo ljubavi, pažnje i podrške Lara će prevazići traumu - tvrde stručnjaci.
Posle napada psa, koji je maloj Lari pokidao deo ušne školjke, trogodišnja devojčica je prevežena na Kliniku za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju.
Mislila sam da će pas rastrgnuti moju devojčicu
Video sam >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kako životinja u čeljustima drži glavu devojčice
Nesreća kod Lapova, poginula devojčica iz Hanovera
Bila je u šoku, a pregledom lekara ustanovljeno je da je ostala bez dela ušne školjke, delova hrskavice i kože.
Na sreću, nimalo jednostavnim hirurškim zahvatom, lekari su uspeli da sve "poprave".
- Od ostatka hrskavice rekonstruisali smo uvo i mislim da smo u tome bili veoma uspešni. Teško je davati ovako rano prognoze, treba sačekati desetak dana da se vide prvi rezultati operacije. Ali mislim da oporavak devojčice neće trajati dugo i da će s vremenom ožiljak biti gotovo neprimetan. Kod ušivanja smo koristili najsavremenije konce, a operacija je trajala manje od sat i po vremena - priča dr Aleksandar Ugrinović.
Potrebno puno ljubavi i podrške
Posle operacije devojčica se oseća dobro, majka je uz nju, a juče se i igrala.
Budući da je preživela veliku traumu, Lari će biti potrebna velika podrška najbližih, posebno roditelja.
- Na roditeljima je da je hrabre, teše, grle, umiruju i podržavaju dete u svim situacijama u kojima ono ispolji potrebu da mu je potrebna pomoć. Treba budno da prate detetovo ponašanje, da obraćaju pažnju na to da li se pojavljuju neki simptomi u ponašanju kojih nije bilo pre stresnog događaja, na primer mokrenje u krevet, sisanje palca, plakanje, grickanje noktiju, tikovi na licu - kaže Aleksandra Jovanović Mađar, psihoterapeut i porodični edukator.
Darka Krsmanović, psihoterapeut, kaže da ovakve traume mogu da izazovu produžene reakcije straha sve do fobija, što može negativno da se odrazi na kasniji život.
- Detetu mora da se pojasni šta se dogodilo, da se sa njim razgovara. Važno je da se dete oseća zaštićeno i da mu se posveti maksimalna pažnja - kaže Darka Krsmanović.
(Blic)
