Izvor: Politika, 27.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makaze (ne) znaju za praznik
Da li su policajci u radiju "Khrlo e romengo" bili prethodnica za gašenje? Od "TV pirata" program emituje još samo Palma
U beogradskom etru ostalo je manje od deset radio-stanica koje, uprkos apelima i rešenjima o zabrani rada, nastavljaju da emituju program bez dozvole, potvrdio je juče za "Politiku" Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Republičke radiodifuzne agencije. Rešenje o zabrani rada poslato je na adrese 33 radio-stanice što znači da je više od dve trećine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo ugasilo predajnike. Od osam televizija, uprkos zabrani, program je nastavila da emituje samo TV Palma.
Iako takvim emiterima predstoji neizbežno gašenje, u delu javnosti postoji sumnja da RRA, kao i Agencija za telekomunikacije RATEL, neće posegnuti za "makazama" zbog predstojećih praznika.
Savet zaposlenima
Vasić ne negira niti potvrđuje novogodišnju akciju, samo podseća da će "RRA nastaviti da primenjuje zakon u potpunosti".
Ipak, da li su narednih dana prinudna isključenja na pomolu?
Na takav zaključak delimično navodi i jučerašnje saopštenje Dragoljuba Ackovića, vlasnika radio-stanice na romskom jeziku "Khrlo e romengo".
Po njegovoj tvrdnji, tu stanicu su prekjuče pohodila dva pripadnika MUP-a "po naređenju ljudi iz RATEL-a, kako bi proverili da li je ova stanica prestala da emituje program". U korektnom razgovoru, kaže se u saopštenju, savetovali su zaposlenima da je najbolje da sami prekinu emitovanje programa.
Inače, u podeli "posla" oko udaljavanja iz etra stanica bez dozvole, RATEL i nema ingerencije da pomenute emitere gasi, već eventualno može da ih tuži. Po Zakonu o radiodifuziji, ovlašćenje da pečati prostorije stanica koje nemaju dozvolu povereno je Radiodifuznoj agenciji. Da li je ipak u pomenutom slučaju poslao "uniformisanu prethodnicu" juče u RATEL-u nismo uspeli da proverimo, jer je Jovan Radunović, predsednik UO Agencije, bio odsutan, a ostali bez njegovog odobrenja nisu mogli da odgovore na to pitanje.
– Mi policiju nismo slali, jer u takvoj situaciji poslali bismo naše ljude. Policija niti pečati, niti može da dolazi po našem nalogu, jer mi nismo ni MUP ni vlada i ne upravljamo policijom. U takvim prilikama policija po zakonu može samo da nam pruži asistenciju, ukoliko je zatražimo – kaže Aleksandar Vasić.
Zahtev sinoda
Iako je letos, i ne prvi put, Zakon o radiodifuziji promenjen i dopunjen, ima najava da bi se mogao ponovo naći pred poslanicima radi nove korekcije. Najnoviji zahtev stiže od Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. U saopštenju Informativne službe SPC navodi se "da je Srpska pravoslavna crkva, kao i druge tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji, rešenjima sadržanim u aktuelnom Zakonu o radiodifuziji praktično onemogućena da vrši svoju misiju preko sopstvenih elektronskih medija i da je svedena na nivo minornog udruženja građana". Zato je Sinod, kako se navodi u saopštenju, uputio predstavnicima vlade, Skupštine Srbije, kao i ministarstvima vera i kulture predlog da se postojeći zakon izmeni. Iako konkretna sadržina tog predloga nije poznata, može se pretpostaviti da se odnosi na status radio-stanice "Glas crkve" iz Šapca.
RRA nije konkretno upoznata sa sadržinom zahteva, kaže Vasić, ali Radiodifuzna agencija i nije adresa za promenu zakona koji može da se menja samo u Skupštini.
Zakon o radiodifuziji inače nigde izričito ne govori o crkvenim medijima, ali pominje stanice civilnog sektora u koje se mogu svrstati i stanice verskih zajednica.
– Prema važećem zakonu, stanice civilnog sektora, pa i stanice verskih zajednica, a time i Srpske pravoslavne crkve, mogu biti samo lokalne. Konkurs za te stanice još nije raspisan – kaže Vasić.
Iako takav konkurs nudi šansu zainteresovanima, valja podsetiti da su na području Beograda regionalne dozvole već podeljene, ali i da na području glavnog grada nisu predviđene lokalne stanice. To znači da pretendenti na tu vrstu dozvole mogu da ih potraže na drugim područjima.
M. Petrić
[objavljeno: 27.12.2006.]
