Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mak iz pijeteta prema žrtvama
U Francuskoj, SAD, Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama učesnicama Prvog svetskog rata, 11. novembar je datum kada se svečano obeležava kraj Prvog svetskog rata (1918) i odaje počast žrtvama. Na taj dan zvaničnici u Londonu polažu vence na spomen-obeležja i spomenike učesnicima Prvog svetskog rata, a vrhunac odavanja počasti predstavlja vojni defile. Novinari i spikeri, što je moglo da se vidi proteklog vikenda na Bi-Bi-Siju i Skaju, nose na reveru prikačen stilizovan cvet maka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz pijeteta prema junacima i nevinim žrtvama rata.
Sve ostalo je istorija – rat je objavljen posle atentata na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. Mesec dana kasnije, posle neuspele diplomatije, Austrougarska je objavila rat Kraljevini Srbiji i carskoj Rusiji.
Francuski predsednik Žak Širak je povodom 11. novembra položio venac ispod spomenika nepoznatom vojniku kod slavoluka pobede u Parizu. Pridružio mu se i 107-godišnji starac Rene Rifo, jedan od četvorice još živih francuskih veterana iz Prvog svetskog rata. To je prvi veteran rata koji učestvuje u ceremonijama posle 2003. godine, a ovogodišnja svečanost je bila u senci vesti da je prošlog četvrtka, neposredno uoči svog 112 rođendana, umro veteran Moris Floke, što je izazvalo veliku pažnju medija širom Francuske. Svi veterani su 1995. primili posebna odlikovanja, ali je jedan od veterana odbio da ga primi s obrazloženjem da se "niko nije ništa naučio iz rata" koji je odneo i mnogo francuskih žrtava.
Jubilej raspada Austrougarske monarhije, odnosno stvaranje federalnih država na jednom delu teritorije bivše monarhije s naročitom poštovanjem obeležavaju i Česi. Kako izveštavaju dopisnici, Česi taj čin i stvaranje Čehoslovačke smatraju jednim od najvažnijih državnih praznika i poštuju ga kao praznik oslobođenja, dok Slovaci rečenom datumu ne poklanjaju posebnu pažnju, pošto postoji uverenje da su samo Česi imali koristi od Čehoslovačke.
S. Vasović– Mekina
--------------------------------------------------------------------------
Cer, Kolubara, Krf, Solun
Srbija u Prvom svetskom ratu imala 450.000 vojnih i 650.000 civilnih gubitaka, uz 1,2 miliona ranjenih
Datum kada je okončan Prvi svetski rat ovde kao da je zaboravljen, možda zato što nije "okrugla" godišnjica, a odavno postoji navika da samo takve dobiju "pravo" da se u javnosti na njih snažnije podseti, kao što je bio slučaj sa 1. novembrom 1918. godine, danom kada je posle svih stradanja i herojstava srpske vojske konačno bio oslobođen Beograd, a pre toga, 12. oktobra, Niš.
Kada je srpska vojska, u koordinaciji s francuskim snagama, probila Solunski front u septembru 1918. godine, pod herojskom borbom je za 45 dana prošla više od 500 kilometara.
Pre toga Cer, Kolubara, albanska golgota, plava grobnica, Toplički ustanak i teška odmazda okupatorske vojske nad golorukim civilnim stanovništvom. I najskromnije procene govore da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala 450.000 vojnih i 650.000 civilnih gubitaka, uz 1,2 miliona ranjenih, znatno više nego Ujedinjeno Kraljevstvo u kome je bilo oko 30.000 civilnih žrtava.
Slike iz Evrope i način na koji mi obeležavamo važne datume i događaje iz nacionalne istorije pokazuju koliko i u ovom pogledu treba da iz jedne nove vizure i u ključu novog dizajna u obeležavanju takvih godišnjica učinimo odgovarajući "korak ka Evropi".
Sve to potvrđuje da izostaju ozbiljna nastojanja da se prošlost uvek iznova iščitava i da se to čini na novi, moderan i kritički način, saglasno novim uvidima i tumačenjima.
Odnos prema prošlosti je, uostalom, jedan od ugaonih kamenova "kulture sećanja", za koju je presudno da njome ne dominiraju mitovi, već kritički uobličena saznanja koja svedoče o tome da se jedan narod na istinit način vidi u sopstvenom ogledalu.
Sl. Kljakić
[objavljeno: 14.11.2006.]
