Izvor: Politika, 09.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majka ih napustila – selo prihvatilo
Kako su ljudi velikog srca u selu Vučkovica sazidali kuću Marini i Milošu
Petnaestak kilometara od Kragujevca, u selu Vučkovica, u trošnoj porodičnoj kući, sagrađenoj u prošlom veku, živele su tri generacije Varlov. Marina je imala dvadeset i dva dana, a Miloš tek proslavio prvi rođendan kada ih je majka napustila. Rasli su pored bake Stanislave i oca Dragana.
Gledao je Dragan u budućnost: kuća stara, sklona padu. Jednog dana će mladu dočekati, a i ćerku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << udati. Svatove dočekati...
Započeo je novu kuću, temelje iskopao, betonirao. Miloš je u igri radio sve što i tata. Sporo je rastao novi dom. Besparica, a pomoći niotkuda. Kada su deca krenula u školu, umrla je baka. Pre godinu dana i otac. Marina i Miloš su ostali sami, sa kućom na pola puta.
I tada su u pomoć pritrčali dobri ljudi. Na predlog Milisava Todorovića i Dragana Mladenovića, seljaci Vučkovice formirali su odbor za gradnju.
Toša i Dragan su počeli da obilaze sela u opštini Knić. Odziv je brojčano bio odličan, ali para malo, prikupili su nekoliko stotina hiljada dinara. Obraćali su se poznatim privrednicima. Pristiglo je nešto para, nedovoljno za početak. Posle priloga na TV Beograd u emisiji „Kvadratura kruga” sve je krenulo nabolje. Javljali su se donatori, ljudi dobre volje iz cele Srbije.
Među prvima su bili članovi Omladinske radne brigade „Dimitrije Lazarov Raša” iz Beočina. Poziv je malo zbunio članove organizacionog odbora – otkud sad omladinska brigada! Neko se poigrava sa nama, priča Toša. Nesporazum je brzo rešen.
– Spremite sve papire i dozvole. Javite kad da dođemo da pogledamo teren i dokumentaciju – rekao im je Andrija Mumović, kako se predstavio komandant brigade. – Gradnja počinje na Dan omladinskih radnih brigada. Pripremite hranu, da znate samo klot pasulj, kupus i malo krompira – to je hrana naših brigadira – rekao je Andrija. Dolazimo na vreme.
Posle nekoliko dana oglasile su se sirene automobila, stigli su brigadiri sa zastavom na krovu prvog automobila. Počela je gradnja kuće i za deset dana bila je pod krovom.
Zahvalni su najmlađi Varlovi. Miloš je završio tehničku školu, vozač je motornih vozila. Marina je iskusna domaćica, učila je kako se kuva od bake i oca. Ide u srednju ekonomsku školu u Kragujevcu. Želi da postane frizerka.
– Pomažem bratu u „poljoprivredi”, muzem krave i ovce, pravim sir i kajmak i dobru bakinu gibanicu. Imamo deset hektara zemlje i dvadesetak ovaca. U našoj kući se uvek radilo – priča nam Marina.
Izgradnja je bila velika radost i u selu i porodici Barlov. Kuća je sada omalterisana i sa unutrašnje strane. Stolarija postavljena, pločice, parket i ostale potrepštine su u kući. Treba samo majstori da sve to postave, kao i izolaciju sa spoljne strane.
Žalimo što smo kasno čuli za akciju, pa ne možemo više da pomognemo. Zato poklanjamo ovaj tekst, umesto zahvalnice, svima koji su se prepoznali u ovoj priči.
D. Urošević
[objavljeno: 10/08/2008.]
