Izvor: Politika, 18.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađarizacija Stare Moravice
Sve ulice i ustanove u selu nose imena ličnosti i događaja iz mađarske nacionalne istorije, malo je dvojezičnih natpisa istaknutih na javnim mestima, a deca Srba putuju u susedni Pačir da bi pohađala nastavu na maternjem jeziku
Stara Moravica kod Bačke Topole – Ako bi se putnik namernik obreo u Staroj Moravici, tipičnom ravničarskom selu na severozapadu Bačke, teško bi u prvi mah mogao da razabere da li se još nalazi u Srbiji ili je kojim slučajem prešao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << granicu i stigao na teritoriju Mađarske. Na saobraćajnom znaku na ulazu u ovo mesto, nedaleko od Bačke Topole, pored imena Stara Moravica, piše i „Bacskosssuthlava". To ime Stare Moravice, iz perioda mađarske okupacije u Drugom svetskom ratu, vraćeno je nedavno odlukom većine stanovnika, a ozvaničila ga je i Skupština AP Vojvodine.
Na protivljenje takvoj odluci nekoliko stotina meštana drugih nacija – mahom Srba i Bunjevaca – niko se nije ni osvrnuo. Štaviše, usledila je i odluka da i 24 seoske ulice dobiju nova imena, po ličnostima i događajima iz mađarske nacionalne istorije. Inače, u Staroj Moravici nijedan sokak, a kamoli neka veća ulica ili društvena ustanova, u svom nazivu nema ni traga od srpske istorije. Dvojezični natpisi, kakvi su regulisani propisima, istaknuti su samo u nekoliko ulica, ali uskoro će biti postavljene nove table na kojima neće biti mesta za ćirilicu.
– Na osnovu mišljenja većinskog stanovništva, iznetog tokom javne rasprave, doneta je odluka o izmenama naziva ulica i sada čekamo da stignu nove table ispisane na mađarskom jeziku – kaže nam sekretar Mesne zajednice Tibor Drenkovič, napominjući da u selu ima oko 2.200 domaćinstava sa ukupno 5.700 stanovnika, a Mađari čine nešto više od 84 odsto stanovništva. Srba ima oko 200, pretežno je reč o izbegličkim porodicama iz Hrvatske koje su se ovde skućile, a tu je još i oko 600 pripadnika drugih nacionalnih zajednica.
Drenkovič ističe da su međunacionalni odnosi veoma skladni, da nikada nije bilo ni najmanjih sukoba na verskoj ili etničkoj osnovi, da ima dosta mešovitih brakova i kumstava i da se „Srbi i ostali ni po kojem osnovu ne mogu smatrati zapostavljenim niti ugroženim".
Međutim, Srbi s kojima smo razgovarali u Staroj Moravici, ne želeći da komentarišu mišljenje sekretara Mesne zajednice, niti da im se imena navode u novinama, ističu da se, ipak, osećaju podosta izolovanim i kao najveći problem navode jezičku barijeru.
– Retki su ovdašnji Mađari koji su spremni da s nama govore srpskim jezikom, mada ga uglavnom razumeju, pa smo mi prisiljeni da učimo mađarski. Lepo je, svakako, znati strani jezik, ali naša deca bi, ipak, radije učila engleski ili nemački, nego mađarski koji nam je u ovom slučaju potreban samo da bismo opstali u ovoj sredini – veli jedan od naših sagovornika, koji se u Staroj Moravici nastanio u avgustu 1995. godine, nakon što je izbegao iz Knina.
Čak i u seoskoj OŠ „Stari Kovač Đula" nastava se odvija isključivo na mađarskom, pa tridesetak mališana srpske nacionalnosti putuje u šest kilometara udaljeni Pačir, da bi mogli da se školuju na maternjem jeziku. Putuju autobusima redovnog međumesnog saobraćaja, jer mesna zajednica ni lokalna samouprava u Bačkoj Topoli nisu u mogućnosti da im omoguće namenski prevoz. Pokušali smo da o tome razgovaramo sa predsednikom SO Bačka Topola Robertom Fazekašem, koji je ujedno i predsednik Saveta Mesne zajednice Stara Moravica, ali ni nakon desetak telefonskih poziva nismo uspeli da uspostavimo kontakt jer je, kako reče njegova sekretarica, „predsednik na nekom sastanku".
– Putovanje nam teško pada, posebno zimi, ponekad i autobusi ne dođu na vreme, pa kasnimo na nastavu. Često od kuće odlazimo pre svitanja, kada smo prva smena, ili se vraćamo po mraku, kada nastavu pohađamo posle podne. Nije nam jasno kako u onoliko velikoj školi u Moravici nema mesta za nas – vajkaju se, čekajući autobus za Pačir, Andrea, Dejana i Tamara, sve tri rođene u ovom selu.
O ovom problemu sekretar MZ Tibor Drenkovič kaže za naš list da je „nastava za mađarsku decu u Staroj Moravici tako koncipirana da je neizvodljivo organizovati nastavu i na srpskom jeziku”.
A o tome da bi bilo logičnije i racionalnije da u selo dolaze nastavnici i drže predavanja, umesto što tridesetak osnovaca putuje u Pačir, što je ustaljena praksa i u najzabitijim krajevima Srbije, u „Bacskosssuthlavi" – osim roditelja te dece i đaka putnika – nadležni i dalje ćute.
-----------------------------------------------------------
Opasna samoizolacija
Penzioner Stevan Horvat, koji je radni vek proveo u pošti u Staroj Moravici, ističe da je sve više mađarske mladeži koja uopšte ne zna srpski jezik.
– Gotovo da ne znam nikoga od svojih vršnjaka koji tečno ne govori, čita i piše na srpskom jeziku. U mlađim godinama učili smo ga ili u školi, ili od komšija Srba, a mnogi Mađari su srpski savladali kao vojnici nekadašnje JNA. Danas je to, nažalost, sve drugačije, pa eto ni moje tri unuke ne znaju srpski, mada je jedna već i na studijama. Šteta, jer to vodi u opasnu samoizolaciju – zaključuje Stevan Horvat.
Petko Koprivica
[objavljeno: 19/11/2008]
