Izvor: Politika, 26.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Luster za „Ginisa”

Blago Palate Srbija, koje svakodnevno može da vidi samo mali broj ljudi, uskoro će postati dostupno javnosti, doduše samo u vidu kataloga

Za gotovo 50 godina postojanja Palate federacije, današnje Palate Srbija, nijedno od 170 umetničkih dela neprocenjive vrednosti nije oštećeno, niti ukradeno. Bio je doduše jedan pokušaj s nekim grafikama, priča kustos Slavomir Anđelić, dok nehajno odmahuje rukom, i dodaje da se to čak i ne može nazvati krađom, jer ljudi verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu znali kolika je vrednost u pitanju.

Blago koje svakodnevno može da vidi samo mali broj ljudi, a čiji obilazak je sastavni deo posete svih stranih delegacija koje dolaze u Srbiju, uskoro će postati dostupno i javnosti, doduše samo u vidu kataloga koji već 10 godina čeka na objavljivanje.

Čuvena „Sutjeska” Marija Pregelja deo je tog kulturnog blaga i jedini mozaik koji su građani imali prilike da vide, obično iza leđa predsednika Srbije i predstavnika stranih delegacija tokom konferencija za novinare. U Palati se nalaze skulpture Pupina, Tesle i Đorđa Stanojevića koje je izvajala Drinka Radovanović, „Dubrovnik” Peđe Milosavljevića, triptih mozaik Mladena Srbinovića, „Stvaranje nove Jugoslavije”, „Let u kosmos” Petra Lubarde i „Putevi Srbije” Lazara Vujaklije, tapiserije Jagode Bujić, slike Milana Konjovića, Mladena Srbinovića, Rista Cvijovića, Stojana Aralice... Pitamo kustosa da li je ikada utvrđivao vrednost ovih dela?

– Teško je proceniti vrednost, jer je i sama zgrada Palate Srbija vredno umetničko i arhitektonsko delo. Sve što se ovde nalazi, uključujući i samu zgradu, od značaja je za domaću i svetsku umetnost – odgovara kustos Anđelić, dodajući da je među 170 umetničkih dela najviše slika. Ovde je na svakom koraku neko blago – od tavanice i nameštaja, pa do skulptura, tapiserija, grafika... Čak su i tepisi umetnička dela, svi sa nekom simbolikom, rađeni po nacrtu čuvenih umetnika.

Dok šetamo kroz salone bivših jugoslovenskih republika, kustos objašnjava da se Palata Srbija redovno održava, da klimatizacija dobro radi, iako je postavljena šezdesetih godina prošlog veka, i da se zgrada automatski hladi i greje. Po njegovoj preporuci održava se temperatura od oko 25 stepeni, koja je idealna za umetnička dela.

Dve najlepše freske u Palati smeštene su u sali „Srbija” (nekadašnja sala „Jugoslavija”) koja ima osam ari. Tu je i možda najveći luster na svetu, prečnika 18 metara. Težak je čak devet tona, priča nam Anđelić, a kada se noću upali 4.300 sijalica dobija se efekat duge.

Palata Srbija, poznatija kao SIV I (zgrada Saveznog izvršnog veća), odnosno Palata federacije, izgrađena je za potrebe tadašnje savezne vlade. Bila je sedište vlade SFRJ, pa SRJ, zatim Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora, a danas je u nadležnosti Vlade Republike Srbije.Ima oko 65.000 metara kvadratnih, 744 kancelarije, 13 konferencijskih sala, šest salona i tri dvorane. Tu je smešteno šest ministarstava, kao i delovi drugih ministarstava.

– Godinama Palata nije „živela”, a danas je ponovo kao nekad, u vreme Tita... Stalno nam dolaze strane delegacije, organizuju se prijemi, ručkovi – priča Anđelić koji je za kustosa izabran pre 15 godina, na konkursu.

Kako kaže naš sagovornik, bio je jedini kandidat koji je ispunjavao gotovo nemoguće uslove – tri kvalifikacije, tako da je Palata u jednom čoveku dobila i slikara i vajara i grafičara. On sada obavlja posao koji u svetu radi tim od desetak ljudi.

Ovde se nalazi i devet njegovih dela, uključujući i grafiku „Oteta zemlja” i „Portret Nikole Tesle”, po kome je izrađena novčanica od 100 dinara. Sva dela je vlada otkupila, izuzev „Belog anđela”, koji je Anđelić poklonio nakon bombardovanja Srbije.

On objašnjava da u ovu zgradu nije moglo da uđe nijedno delo koje nije nagrađeno i bez odluke žirija na čijem je čelu bio Peđa Milosavljević. I arhitekti su učestvovali u postavljanju, pomagali su da se dela što bolje smeste u enterijer. Danas je sve autentično kao i šezdesetih godina, uz neke male izmene u Plavom salonu. Na naše pitanje da li bivše republike potražuju neka dela, Anđelić odgovara da je sve vlasništvo Srbije. Tačno je da su konkurisali umetnici iz svih krajeva bivše Jugoslavije, ali je Srbija sve platila.

Svaka republika je imala arhitektu i poseban tim za uređenje svog salona, pa je tako makedonski salon projektovan u etnostilu, u crvenoj boji koja dominira. U crnogorskom salonu nalazi se izuzetno vredan mozaik koji predstavlja crnogorska brda i more, a slovenački je karakterističan po lusterima koji podsećaju na stalagnite i stalagmite Postojinske jame. U bosanskom salonu u toku je popravka plafona, a kustos objašnjava da je lamperija napravljena od javorovog drveta donetog iz Bosne. U hrvatskom salonu se najčešće održavaju ručkovi, a tu je i čuvena freska koja asocira na dalmatinski krš... Kustos najviše voli srpski salon, jer je najsvetliji, mada priznaje da je makedonski najintimniji, najtopliji...

– Ova zgrada je poput muzeja, može u nju da se stavi sve i da se izvanredno uklopi. Prvobitni projekat Vladimira Potočnjaka nagrađen je 1947. godine na konkursu tadašnje vlade Jugoslavije i bio je bez svečanog ulaza, u obliku razvučenog slova N. Kada je on umro, projekat je preuzeo Mihajlo Janković. Umesto debelih zidova i uskih prozora stavio je kolonadu stubova i šire prozore, dodao svečani ulaz i prekrio zgradu belim bračkim mermerom. Ovo je jedna od najlepših zgrada na svetu u umetničko arhitektonskom pogledu, remek-delo srpske i svetske arhitekture – priča Anđelić, dodajući da je zanimljivo što iz aviona podseća na robota.

Počev od 1961. godine, kada je održana Prva konferencija nesvrstanih zemalja, Palata je primila mnoge strane državnike i delegacije.

– Držao sam predavanja raznim stranim delegacija i svi su bili fascinirani. Posebno mi je bilo upečatljivo predavanje oficirima NATO-a, koji su bili postiđeni što su nas bombardovali, jer su videli da smo narod stare i razvijene kulture – priča Anđelić dok ispravlja sliku srpskog seljaka i seljanke: „Evo, ovde je neko sedeo i iskrivio”.

U Titov kabinet nismo ušli, u toku je bio sastanak. Ispratio nas je zvuk usisivača. Da ne ostane trag po onim skupocenim tepisima"

Sandra Dimitrijević

[objavljeno: 27/04/2009]

Nastavak na Politika...