Izvor: Politika, 21.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ludaško jezero – dom retkih ptica
U rezervatu prirode, koji se nalazi u susedstvu Palića, nastanjeno je oko stotinu vrsta ptica i više od 20 ugroženih biljnih vrsta
Subotica – Ako želite da posetite Ludaško jezero i prošetate duž više od četiri kilometra uređenih staza oko ovog rezervata prirode nužno je da dolazak najavite staraocu nad jezerom: jer, ograničenje poseta na grupe od najviše stotinu ljudi istovremeno jedini je način da se održi krhka ravnoteža između čoveka i prirode >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ovom zaštićenom prirodnom dobru.
– Šuštanje vetra kroz trsku, oglašavanje ptice trstenjaka, udaljeni lavež pasa i dovikivanje ribara jedini su zvuci koji smeju da se čuju na Ludošu – kaže nam Vesna Vider, rukovodilac sektora zaštite u JKP „Palić Ludaš”.
Ludaš je i po površini i po „slavi” manje jezero od susednog Palića, ali za očuvanje prirodnih retkosti izuzetno značajno. Zaštićeno je Ramsarskom konvencijom o vlažnim staništima i to je rezervat prve kategorije od međunarodnog značaja. Ovo je dom za više od 100 vrsta ugroženih ptica koje se ovde gnezde, kao i za oko 20 retkih biljaka. Oto Sekereš, šef rendžerske službe koja brine o više od 8.000 hektara pod zaštitom, a tu spada još i Selevenjska šuma i Subotička peščara, za „Politiku” kaže da nakon pet decenija imaju gnezdo divljih gusaka, pojavile su se divlje patke, kao i ptica trstenjak, koja gnezdo svija tek ako je trščar stariji od tri godine.
Ludaš je nekada bilo tipično plitko stepsko jezero, ali je zbog melioracije i drugih uticaja čoveka ono postalo barsko-močvarno jezero, sa drugačijim živim svetom.
– Mi ne možemo da vratimo nekadašnji živi svet oko jezera i u njemu, ali je naš zadatak da očuvamo sadašnje stanje i da pomognemo opstanak postojeće flore i faune. Uostalom, rezervat Ludoš je opstao ovako dugo, i ostao bogat retkostima jer su ovde ljudi i priroda živeli u simbiozi – kaže Vesna Vider.
Ludaško jezero i područje oko njega „pletu” složenu i razgranatu priču koja seže u daleku prošlost. Ta istorijsko-prirodnjačka priča, koja je pre svega namenjena školskoj populaciji, sažeta je u osam tačaka duž istočnog i zapadnog kraka šetališne staze gde su postavljene edukativne table. Oni koji imaju sreće, s proleća ovde će pri pogledu na vlažne livade zateći divlju orhideju, peruniku i šafranjiku u punom cvetu. Uz jezero mogu naići na brojne vodozemce, a prisustvo ili odsustvo određenih vrsta žaba i guštera jedan je od „signala” koji govori o statusu jezera.
Otvaranjem Vizitorskog centra stvoreni su uslovi da se ovde može baviti i naučnim radom. Prava je šteta što su neke ovdašnje vrste vodozemaca nedovoljno proučene – kaže Vesna Vider.
--------------------------------------------------------------------------
Zabrana kosidbe
Vlažne livade oko jezera Ludaš zaštićeno su prirodno dobro, ali veliki deo tih parcela je u vlasništvu privatnika ili poljoprivrednih kombinata. Vesna Vider objašnjava da, kao staraoci nad jezerom i okolinom, oni imaju pravo da od vlasnika traže da odlože kosidbu dok se ne završi proces cvetanja retkih vrsta.
– Zakon predviđa da vlasnik parcele ima pravo da traži određenu nadoknadu zbog toga što ne može da kosi onda kada je vegetacija najbujnija, ali tu vrstu obeštećenja niko nikada nije tražio – ističe naša sagovornica.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 22/07/2008.]
