Izvor: Blic, 18.Maj.2012, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše zdravstvo, još gori izgovori
Sa gledišta pacijenta zdravstveni sistem ne funkcioniše dobro, a novac nije izgovor za to. Nasuprot tome, lekari smatraju da se sa 240 evra po pacijentu, koliko se godišnje izdvaja za lečenje, ne može očekivati visok standard, ali da neke loše stvari nisu samo posledica nedostatka novca.
Glavni razlog zbog kojeg je Srbija loše ocenjena po kvalitetu zdravstvene zaštite za predstavnike zdravstvene vlasti jesu najmanja izdvajanja u regionu. Svi lekari sa kojima je "Blic” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pričao slažu se da situacija u sistemu "nije baš dobra”, da je to opštepoznata činjenica na koju ukazuju podaci, a to je da nemamo dovoljno materijalnih sredstava, da se novac ne uplaćuje referentnim ustanovama na vreme. I zato su potrebna veća finansijska ulaganja, ali i promena celokupne organizacije posla.
Za dr Dragana Delića, predsednika Zdravstvenog saveta Srbije, ne postoji besplatno zdravstvo.
- Naš lekar duplo više radi od lekara u Danskoj, a ima mnogo manja primanja. Ali zato u tim sistemima organizacija posla je mnogo bolja, što je i nama potrebno. Mi treba više da se bavimo prevencijom i prepoznavanjem bolesti. Međutim, fokus našeg zdravstva zasniva se na dijagnostici - ističe dr Delić.
Prvo što pacijenti pomisle kada ih pitate o zdravstvu jeste korupcija, odnosno osećaj da lekaru morate da se novčano zahvalite ako vam je spasao život. Takvog mišljenja je penzionerka Snežana Dantović, koju smo juče zatekli kako čeka na pregled kod lekara.
- Mislim da se sa mnogo manje para može promeniti situacija u zdravstvu. Novac ne kupuje osmeh. Pre dve godine mi je umro muž. U bolnici u kojoj se lečio sve je bilo katastrofalno. Zato je moj utisak da ako ne možete da platite, nećete ni dobiti adekvatan tretman - kaže Dantovićeva.
Da može i sa malo novca da se radi bolje, mišljenja je direktor Instituta za radiologiju profesor dr Zoran Rakočević.
– Zemlje iz regiona imaju uređeniji sistem i veću odgovornost onih koji rukovode ustanovama. Ali da i sa manje novca može dobro da se funkcioniše, pokazuju podaci naše bolnice. Smanjili smo liste čekanja za radioterapiju, te pacijenti sada čekaju dve do tri nedelje. Nakon konzilijuma, pacijentkinje na operaciju idu nakon dva do pet dana. Sa ovogodišnjim budžetom, koji je manji 800.000 dinara, ipak smo uspeli da liste čekanja skratimo za 30 odsto. U tome smo imali podršku Ministarstva zdravlja i Fonda, ali ne više nego što su to imale i druge bolnice - ističe dr Rakočević.
Direktorka lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević kaže da sa 240 evra ulaganja u zdravstvo ne možemo očekivati da sve funkcioniše kako treba.
- Novi ministar zdravlja moraće sve drugačije da organizuje, ali i da potraži novi način finansiranja - zaključuje dr Radosavljević.
Azitromicin rizičan
Antibiotik "azitromicin”, koji se koristi za lečenje bronhitisa, zapaljenja pluća, infekcija uha i seksualno prenosivih bolesti, može da poveća smrtnost, pokazali su najnoviji rezultati američke studije obavljene na Univerzitetu Vanderbilt. Ovaj antibiotik registrovan je u našoj zemlji, ali do sada Agenciji za lekove nije prijavljena nijedna neželjena reakcija.
"Azitromicin” se na svetskom tržištu nalazi još od 1980. godine, Utvrđeno je da je među korisnicima "azitromicina” bilo 47 smrtnih slučajeva više nego kod onih koji su koristili drugi antibiotik.
Ukoliko je pacijent uz to već imao obolelo srce, rizik od smrtnog ishoda je bio povećan za 245 slučajeva na milion ljudi.
