Izvor: RTS, 01.Jun.2013, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše vreme za srpsku trešnju
Zbog hladnog vremena, trešnje su počele da sazrevaju desetak dana kasnije nego što je to uobičajeno, pa su lošijeg kvaliteta. Iako su plodovi ranih sorti bili nešto sitniji, iz Srbije je do sada izvezeno 450 tona ovog voća. Kiša će povećati veličinu ploda kasnijih sorti, ali zbog nje, zrele trešnje u pojedinim voćnjacima pucaju.
Cena trešanja ove godine dva puta je niža od prošlogodišnjih, pa se najkvalitetniji plodovi plaćaju dva evra po kilogramu. Vreme u prethodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mesecima nije pogodovalo trešnji i rane sorte su nešto lošijeg kvaliteta.
Zbog hladnog vremena, trešnje su počele da sazrevaju sedam do 10 dana kasnije nego što je to uobičajeno, a kiša koja je padala dovešće do povećanja veličine ploda kasnijih sorti. Međutim zrele trešnje u pojedinim voćnjacima pucaju zbog kiše.
Slavoljub Mijailović, koji pod trešnjom ima četiri hektara, objašnjava da od ovog voća, kad se odbiju svi troškovi, može da se zaradi i do 13 hiljada evra po hektaru kad je godina dobra. Ovog proleća zarada će mu biti bar 30 odsto niža.
"Bilo je suvo, 30 stepeni u cvetu brzo je precvetala, brzo je došla do zrenja i dobili smo u tom slučaju sitnije plodove", objašnjava Mijalilović.
Na prvu zaradu od proizvodnje trešnje može da se računa tek posle sedam do osam godina. Do tada, u osnovni zasad treba uložiti najmanje 10 hiljada evra, i to ako ne uvodite sistem za navodnjavanje i zaštitnu opremu, bez kojih mnogo rizikujete.
Boban Marković iz Poljoprivredne stručne službe Smederevo objašnjava da je za apsolutnu sigurnost u proizvodnji i kvalitetu potrebno usredsrediti se na protivgradne mreže.
"Ove godine smo svedoci da mestimično imamo pojavu grada koji je napravio oštećenja i treba da imamo preko tih mreža pokrivku, da kada dođe ovako kišni period da ne bismo imali pucanje plodova", kaže Marković.
Ulaganje u najsavremenije sisteme je između 25 i 30 hiljada evra po hektaru, od kojih na protivgradnu mrežu ide polovina. Većina proizvođača u Srbiji nema taj novac. Saša Dimitrijević kaže da trešnju ne može da izveze, već je prodaje na pijacama, jer ju je oštetio grad.
"Imam sistem za navodnjavanje na dva hektara, mogu da proširim proizvodnju, nije problem da proširim. Imam znanje i iskustvo, zemlju 10 hektara, ali ja ne mogu da investiram 15 hiljada evra po hektaru zasada" kaže proizvođač Saša Dimitrijević.
Interesovanje za proizvodnju trešnje u Srbiji raste. Broj stabala povećava se za pola procenta godišnje, kažu u resornom ministarstvu. Proizvođači mogu da računaju na podršku države, koja vraća najmanje 30 odsto novca uloženog u nabavku opreme.
"Dvanaest hiljada po hektaru svako može da ostvari ko je registrovao i prijavio adekvatne površine, plus oprema i mehanizacija za koju je zainteresovan, do dva miliona po zahtevu i ako je zainteresovan za nove zasade ili rasadnik isto tako dva miliona" kaže Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 26 i po hiljada tona trešnje. Čak 85 odsto proizvodnje izvozi se u Rusiju, a manje količine prodajemo u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Poljskoj. Prošle godine izvoz trešnje je bio oko pet miliona evra. Zbog lošijeg kvaliteta procenjuje se da će ove godine biti nešto niži.
