Izvor: BKTV News, 21.Jul.2012, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše prognoze zbog suše
U Vojvodini će zbog suše najviše stradati kukuruz čiji će prinos ove godine biti umanjen za 70 odsto, procenjuju u Zadružnom savezu Vojvodine (ZSV).
Kako je objasnila Jelena Nestorov-Bizonj, generalna sekretarka ZSV, poljoprivrednicima je potrebna hitna pomoć jer će štete na usevima biti ogromne, a većina njih se u dobroj meri zadužila prilikom nabavke neophodnog repromaterijala za setvu i neće moći da izmire svoje obaveze, zbog čega je dovedena u pitanje nova proizvodnja. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<
“Obratili smo se Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu sa zahtevom da se u Vojvodini proglasi elementarna nepogoda i odrede mere za pomoć, pre svega individualnim poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama jer su pretrpele ogromne posledice. Država može da konkretnim merama utiče na ublažavanje novonastale situacije, tako što bi uputila finansijsku pomoć poljoprivrednicima na osnovu procene stanja na parcelama”, rekla je Bizonj.
Ona je dodala je da bi država mogla i da preko Republičke direkcije za robne rezerve pomogne ugroženim poljoprivrednicima, tako što bi im uputila besplatno mineralno đubrivo, seme i dizel gorivo, kako bi mogli da zasnuju novu proizvodnju.
“Treba uzeti u obzir da je i ovogodišnji prinos pšenice bio umanjen za 30 odsto zbog suše i visokih temperatura. Trenutno kukuruz i soja trpe najveće štete, a ugroženi su i usevi suncokreta koji su najotporniji na ovakve vremenske uslove”, rekla je Bizonj.
Vlada Vojvodine uputila je 19. jula zvaničan dopis Vladi Srbije kojom traži da bude proglašena elementarna nepogoda na teritoriji Pokrajine i da država donese mere pomoći ugroženim poljoprivredim proizvodjačima. Jelena Nestorov-Bizonj podržala je predlog pokrajinske vlade i ocenila da je on u potpunosti opravdan.
Suša pogubno deluje i na stočarstvo
Biljna proizvodnja će nekako pregurati posledice suše, ali stočarstvo neće izdržati još jedan udarac, smatra predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
“U narednoj godini učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje moglo bi pasti na 25 odsto, što nikada nije zabeleženo u istoriji srpskog agrara”, upozorio je u izjavi za Tanjug Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Ševarlić je ukazao da će kao rezultat suše doći do porasta cene sojine i suncokretove sačme kao komponenti za koncetrovanu stočnu hranu, zajedno sa kukuruzom, što će dovesti do skoka cena stočne hrane.
“To znači pogoršanje ekonomske pozicije stočara koji je i onako je na nezavidnom nivou, imajući u vidu da njihova delatnost učestvuje sa oko 30 odsto u strukturi ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje”, istakao je on.
Ševarlić tvrdi da u ovoj godini “treba očekivati još jedan pokolj stoke, što će trenutno možda održati nivo cena mesa na prihvatljivijem nivou za potrošače, ali već posle Nove godine možemo očekivati interventni uvoz mesa i preradjevina od mesa”.
Po Ševarliću, “nećemo imati dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe, i pored porasta cena za potrošače”.
Ševarlić je dalje naglasio da će u biljnoj proizvodnji u Srbiji, pored kukuruza, koji zauzima najveće površine, posebno biti smanjen rod uljarica.To se, kako je naveo Ševarlić, pre svega odnosi na soju, koja je daleko osetljivija na sušu nego što je to slučaj sa suncokretom, ali i kod potonje biljke.
“Prinosi soje će verovatno biti smanjeni oko 40 odsto, suncokreta oko 20 odsto, i to će se odraziti ne samo u smanjenju prinosa i obima proizvodnje, nego i praktično nižem kvalitetu proizvoda, a znamo da su to proizvodi ekstra i prve klase, koji su po pravilu namenjeni izvozu”, rekao je profesor.
Ševarlić je dodao da kod proizvodnje uljarica, suncokreta i soje, osim smanjenja prinosa, treba očekivati i povećanje troškova prerade tih kultura, jer će stepen korisćenja raspoloživih kapaciteta biti značajno manji, a time i daleko veći fiksni troškovi po jedinici preradjenih proizvoda, pre svega ulja. Ševarlić je napomenuo i da cene poljoprivredno prehrambenih proizvoda neće zavisiti samo od troškova domaćih i uvoznih proizvoda, već i od potražnje na svetskom tržištu i odnosa kursa evra i dinara.
Profesor je rekao i da zbog situacije sa sušom ne treba računati na izvoz pšenice, a verovatno ni na izvoz kukuruza, “mada ostaje do kraja jesenje berbe kukuruza da budu sagledane sve posledice”.
Ševarlić je mišljenja da je zabrana izvoza žitarica iz Srbije koja je ovih dana pominjana u javnosti, “krajnja, nepopularna mera” koja dugoročno ne daje efekte, a kratkoročno možda da.
“Ja bih pre bio za to da pre nego što dođe do jesenje žetve, predstavnici proizvođača, prerađivačke industrije i resornih ministarstava obave razgovor o nekakvim fer odnosima kako bi što manji deo sirovina uljarica i kukuruza, bio eventualno usmeren ka izvozu, a što veći deo ka upošljavanju naših raspoloživih prerađivačkih kapaciteta”, zaključio je Ševarlić.
Izvor: B92
Tweet
.jpg)
