Izvor: Politika, 12.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše procene pukovnika Mihailovića
Budući vođa ravnogorskog pokreta, kao iskusni obaveštajni oficir, smatrao je da je Sovjetski Savez jedina sila koja se može suprotstaviti nemačkom uticaju i agresiji na Jugoslaviju
Dragoljub Draža Mihailović, obaveštajni oficir vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prvi kontakt sa sovjetskim obaveštajcima imao je početkom dvadesetih godina. Tada su ti susreti imali sasvim drugi karakter, ali nisu prekidani ni docnijih godina. Međutim, ozbiljna obaveštajna saradnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počinje tek posle dolaska Hitlera na vlast.
Pored Draže Mihailovića, ruski obaveštajci su vrbovali i istaknute bugarske generale Vladimirova i Zaimova, a preko njih i još nekolicinu vrlo istaknutih vojnih ličnosti iz Jugoslavije, Rumunije i Bugarske. Staljin je, po tvrđenju profesora Starkova, dobijao pravovremene informacije o svim strateškim promenama koje su se dešavale na Balkanu.
Inostrano odeljenje Državne bezbednosti (GPU) bilo je zainteresovano za Srbiju zbog velike koncentracije ruske političke emigracije i njenog podzemnog rada. Naravno da su ih zanimali i politički stavovi ljudi koji su vodili ondašnju Jugoslaviju. U arhivama sovjetskih obaveštajnih službi pronađena su dokumenta iz kojih se vidi i da je lekar koji je lečio kralja Aleksandra Karađorđevića i celu kraljevsku porodicu bio sovjetski agent, čak njihov rezident, odnosno rukovodilac. Ovaj vrsni medicinar, dr Lenjicki, poznati i priznati lekar, ruski emigrant, imao je neobičnu životnu sudbinu.
Posle atentata na Aleksandra Karađorđevića u Marselju, biva uhapšen u Beogradu. Kako nije bilo nikakvih dokaza o njegovom učešću u ubistvu kralja, puštaju ga na slobodu i on odlazi za Sovjetski Savez. Ali i tamo ubrzo biva lišen slobode i deportovan u Sibir, kao jedna od milionskih žrtava čuvenih Staljinovih čistki.
Sovjeti su, za to danas postoje pouzdani dokazi, posedovali sve informacije o onome što će uslediti u Marselju. To ne treba da čudi jer su u Odeljenju za međunarodne veze pri Kominterni, koje se, takođe, bavilo obaveštajnim radom, osnovni kadar činili „bojeviki”, koji su zapravo bili članovi VMRO-a, makedonske organizacije, koja je bila uključena u atentat.
Najzanimljiviji deo storije dr Borisa Starkova jeste da je Staljin dva meseca ranije, januara 1941. godine, imao informaciju da grupa oficira u Beogradu sprema državni prevrat, i da će oni na čelo zemlje dovesti ljude koji su prosovjetski orijentisani.
Staljin je odmah aktivirao Odeljenje za međunarodne veze Kominterne, koje se bavilo obaveštajnim radom, i tražio da se pojača pratnja jugoslovenskih političara i oficira. Šefu NKVD Beriji naređuju da za Beograd pošalje specijalno obučene oficire, obaveštajce. Na čelu te grupe bio je pukovnik Zubov, koga je Staljin poslao u glavni grad Jugoslavije kao svog ličnog izaslanika. Zubov je od Staljina dobio ogromnu količinu novca kojom je trebalo da dodatno „ubedi” zaverenike da je njihova ideja o prevratu ispravna i da imaju čime da finansiraju državni udar.
Dolazak Zubova u Beograd držan je u tajnosti toliko da o tome nije bio obavešten nijedan rezident. Odmah po dolasku u Beograd, sovjetski pukovnik se obratio svom kolegi, takođe obaveštajcu i pukovniku, Dragoljubu Draži Mihailoviću, i od njega, kao pouzdanog čoveka, zatražio dodatne informacije o predstojećem vojnom puču.
Međutim, Draža Mihailović dao mu je dosta obeshrabrujuće podatke. On mu je rekao da je upoznat s tom idejom, ali da je reč o grupi oficira avanturista koji su željni slave i novca i da oni ne raspolažu stvarnom snagom da urade nešto ozbiljnije i da se ne nalaze na pravim komandnim mestima s kojih je moguće da se izvede državni udar.
Posle nekoliko susreta s Dražom, Zubov odlučuje da se vrati za Moskvu i povuče celu svoju grupu, uprkos izričitoj Staljinovoj naredbi da stupi u lični kontakt s prevratnicima i da im preda novac.
Po dolasku u Kremlj, Zubov se našao u prilici da lično oseti svu Staljinovu nepredvidljivost. Umesto da ga pohvali što je veliku količinu novca vratio nazad, Staljin je potez Zubova ocenio kao „napuštanje bojnog polja”, uopšte nije uvažio ocenu Draže Mihailovića da je reč o grupici avanturista i zatražio je da se Zubov odmah uhapsi i osudi. Nesrećni pukovnik dobio je deset godina robije. U zatvoru je ostao do kraja rata. Oslobodili su ga 1945. godine i ponovo ga postavili da u obaveštajnoj službi radi u vezi sa jugoslovenskim pitanjem. Pukovnik Zubov bio je čovek koji je najviše ubeđivao Staljina da u Josipa Broza Tita ne treba da ima poverenje.
(Kraj)
Ivan Miladinović
objavljeno: 12.11.2012.
