Izvor: Politika, 25.Feb.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše i tužbe i presude za lekarske greške
Nema advokata specijalizovanih za sudske postupke za nesavesno lečenje. – Osnovano udruženje pravnika za medicinsko pravo
Mada se u Srbiji poslednjih godina mnogo češće nego ranije vode sudski sporovi zbog nesavesnog lečenja i lekarskih grešaka, to nije uticalo da se i kod nas pojavi veći broj advokata specijalizovanih za ovu oblast. Kada je doktorka medicinskog prava Marta Sjeničić, predsednica novoosnovanog Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo (SUPRAM), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << analizirala neke tužbene zahteve ili sudske presude, priznaje da nije bila posebno zadovoljna ni onim što su advokati postavili kao tužbeni zahtev, kao ni onim što su sudovi presudili u svojim odlukama. I to je bio jedan od razloga da sa grupom malobrojnih pravnika, koji se bave medicinskim pravom u Srbiji, osnuje SUPRAM, jer je, kako kaže za „Politiku”, potrebna dodatna obuka i advokata i sudija, odnosno pravnika koji se bave ovom oblašću.
– Ova oblast je „šuplja”, a razlog za to je sa jedne strane nedovoljno obrazovanje pravničke struke, a sa druge nedovoljna suštinska saradnja između pravne i medicinske struke – kaže dr Marta Sjeničić.
Po njenim rečima, naša sredina i finansijski uslovi ostavljaju malo mogućnosti da se neki advokat profiliše i opredeli za uske grane, kakvo je medicinsko pravo.
– Povećava se interesovanje za medicinsko pravo, ali je pravnicima, pre svega sudijama potrebna dodatna obuka iz medicinskog prava. Bez obzira šta veštaci medicinske struke u izveštajima predočavaju, sudija je ipak taj koji donosi odluku u jednom sudskom sporu. Vrlo je bitno da advokati znaju kako da postave tužbeni zahtev, jer sada se često događa da to ne znaju da učine – kaže dr Sjeničić.
Hajrija Mujović Zornić, doktor medicinskih nauka sa Instituta društvenih nauka u Beogradu, kaže kako naši pravnici ne poznaju medicinsko pravo kao disciplinu, i mnoge termine, pa je sam pojam lekarske greške za pravnike potpuno nov.
– U ovoj oblasti ima mnogo nerazumevanja, jer je pojam lekarske greške iznedrila sudska praksa, a on ne postoji u pravnoj teoriji, gde postoji samo pojam krivice i protivpravnog ponašanja, što su opšti pojmovi. Takođe, pristanak obaveštenog pacijenta, kao novi institut, pravno gledano nije dobro definisan. Postoji i neujednačena sudska praksa, pa različiti sudovi i veća različito postupaju u parničnim postupcima, gde se naknade štete ne presuđuje na ujednačen način, kao što se i dokazni postupak ne izvodi na isti način – navodi Hajrija Mujović Zornić.
Po rečima ove pravnice, veoma je problematičan i odnos prema sudsko medicinskom veštačenju, o čemu se ne uči dovoljno, kao što nema ni posebnog predmeta.
– Tako ostaje da pravnik, odnosno sudija samo sluša i posluša ono što sudski veštak iznosi, a pravnici ne mogu da se zadovolje takvom pozicijom. Želimo da promenimo mnoge stvari, na primer, u domenu građanske i krivične odgovornosti, jer sada je u sudskim postupcima primarna krivična odgovornost, a trebalo bi da bude građanska, i osiguranje lekara od greške – kaže Mujović Zornić.
Udruženje SUPRAM želi da to se kod nas demistifikuje i građanska odgovornost u parnicama gde se sude lekari i pacijenti.
– Smatramo da u obeštećenju pacijenata u slučaju nesavesnog lečenja ne treba da se poštuje princip „sve ili ništa”, već sistem proporcionalne odgovornosti, što je jako razvijeno u francuskom i anglosaksonskom pravu i to baš u medicinsko pravnoj problematici. Kod nas, ako pacijent ne dokaže jedan detalj u pogrešnom lečenju, a dokaže 50 ili 30 odsto, gubi sve, dok je u francuskom pravu dovoljno da dokaže 20 odsto udela u nekom štetnom događaju sa posledicama po zdravlje i pacijentu se dosuđuje tih 20 odsto naknade – navodi primer dr Hajrija Mujović Zornić.
-----------------------------------------------------------
Tužioci bez dovoljno znanja o medicinskom pravu
„S obzirom na to kako se zakonodavstvo brzo menja i šta sve sudije, tužioci i advokati moraju da prate, ne verujem da imaju vremena da se posebno bave oblašću medicinskog prava. Ipak, uvek mora biti prostora za dodatnu edukaciju tužilaca i to ne ne samo iz medicinskog prava nego i iz drugih tema kao što su, na primer, finansijske ekspertize vezane za slučajeve korupcije. Verujem da će se ubuduće akcenat staviti i na oblast medicinskog prava, kaže Marina Matić, potpredsednica Programskog saveta Udruženja tužilaca.
O. Popović
objavljeno: 25.02.2013.
