Izvor: Politika, 26.Jun.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Logor za Jugoslovene u polarnom krugu
Nacistički logor Ovre Jarnvan na severu Norveške, u kojem su za samo nekoliko nedelja stradala 242 jugoslovenska zarobljenika u Drugom svetskom ratu dobio je spomenik koji obeležava mesto velike tragedije
Narvik – Mesto na severu Norveške, u kamenitom predelu, među planinama koje su i u junu mestimično pokrivene snegom, na području na kojem se za vreme Drugog svetskog rata nalazio nemački logor za jugoslovenske zarobljenike – Ovre Jarnvan, od pre nekoliko dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obeleženo je spomenikom i stavljeno pod zaštitu norveške države.
Dobro vidljiv s puta, spomenik koji je sredinom prošle nedelje svečano otkrio norveški ministar životne sredine i međunarodnog razvoja, Erik Solhajm, svedoči o velikom stradanju jugoslovenskih zarobljenika, koji su nesrećne logorske dane provodili na oko 4.000 kilometara od kuće, bliži Severnom polu nego zavičaju. Njih 588 dovedeno je jula 1942. godine u Ovre Jarnvan, za pet nedelja 242 je umrlo ili ubijeno, a posmrtni ostaci njih 187 zakopani su na mestu nekadašnjeg logora. Zarobljenici dovođeni s teritorije Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine po nacionalnosti većinom su bili Srbi. Među njima, veliki broj partizana skončao je u ovom logoru, a budući da nisu tretirani kao ratni zarobljenici, u njihovom slučaju nisu se primenjivale međunarodne konvencije niti je Crveni krst mogao da uđe u logor, što je doprinelo tome da se životi najvećeg broja logoraša tragično završe.
– Danas se sećamo ljudi koji su patili, koji su se žrtvovali, ali takođe pokazali heroizam jer su se odupirali nacistima. Oni su bili deo nemačkog plana da izgrade puteve ovde i žrtvovani su za nemačku vojnu mašineriju – rekao je Solhajm.
On je istakao da su Norvežani pružali otpor okupatoru, da je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno ili umrlo 10.000 Norvežana, ali da je na teritoriji njihove zemlje stradalo 20.000 ljudi, uglavnom iz Rusije.
– Nisu samo Nemci ubijali zatvorenike u logoru, već i Norvežani i zato svi treba da se zagledamo u sebe. Ima onih koji se u ovakvim situacijama ne bi upuštali u zločine, ali većina bi i zato nijedan politički sistem ne sme da dozvoli zločine. Ovaj spomenik treba da bude opomena da se takve stvari ubuduće ne dešavaju – rekao je Solhajm.
Pred tek otkrivenim spomenikom, Jorn Holme, generalni direktor Direktorata za kulturno nasleđe, potpisao je dokument kojim se Ovre Jarnvan stavlja pod zaštitu države. U manifestaciji su učestvovali i predstavnici lokalne samouprave, ali i norveške crkve, Srpske pravoslavne crkve u Norveškoj, Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Vence na spomenik, pored ministra Solhajma, položili su članovi diplomatskog kora, ambasador Srbije u Norveškoj Milan Simurdić, ambasadorka Bosne i Hercegovine Elma Kovačević, predstavnici makedonske i nemačke ambasade u Oslu. Svečanost pod tmurnim norveškim nebom završena je čitanjem stihova na srpskom, koje je napisao jedan od logoraša, i simboličnim rasipanjem grumenja zemlje donetog iz Srbije na prostoru ozloglašenog logora.
Oko 900 zarobljenika dovedeno je iz Jugoslavije na sever Norveške, u Baisfjord – u petak se navršilo tačno 69 godina od njihovog dolaska u logor u kojem je više od 80 odsto njih, za samo četiri meseca, i skončalo. Po visokoj stopi smrtnosti, logor u Baisfjordu smatra se jednim od najozloglašenijih u Evropi. Deo zatvorenika iz ovog logora premešten je u Ovre Jarnvan, na golu ledinu, u julu 1942. godine i prvih nedelja spavali su na zemlji dok nisu sebi izgradili barake, nalik na šatore, u kojima su prebivali. Mali broj preživelih, posle nekoliko nedelja vraćen je u Baisfjord.
Njima, kao i onima koji se više nikada nisu vratili kući, bio je posvećen dvodnevni seminar u obližnjem gradu, Narviku, na kojem su učestvovali ambasador Norveške u Srbiji, predstavnici ministarstava odbrane Srbije i Norveške, istoričari, stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Norveške, Švedske, Nemačke. Seminar pod nazivom „Jugoslovenski zarobljenici u logorima u Norveškoj 1942–1945. Istorija i sećanje” organizovao je Narvik centar i saradnji sa Univerzitetom u Upsali. Posle uspešnog rada stručnjaka na seminaru i otkrivanja spomenika u Ovre Jarnvanu, prema rečima direktora Narvik centra, Svena Tore Aspelunda, sledeći veliki korak bio bi da prostor na kojem je bio logor u Baisfjordu postane memorijalni park.
– Narvik centar ima imena svih 900 ljudi koji su bili zatvoreni u Baisfjordu i želimo da ta imena budu ovde vidljiva, da mlađe generacije mogu da dođu ovde i saznaju o tragediji koja se tu desila i poimence pročitaju ko je stradao. U tome nam treba pomoć ne samo naše, već i vlada zemalja iz koje su dovođeni zarobljenici. Želimo da to bude jedan međunarodni memorijalni park koji će čuvati uspomenu na stradale i opominjati buduće naraštaje – rekao je Aspelund.
Jelena Čalija
objavljeno: 27.06.2011.
