Izvor: Blic, 12.Jul.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljuti rivali u istom čamcu
Ni kiša koja je padala od petka uveče, ni temperatura primerenija oktobarskom nego julskom danu, nisu omeli ljubtelje Drine da po osmi put uživaju u spustu najlepšom rekom Evrope. Doduše, u manjem broju od očekivanog, ali i cifra od 800 plovila sa preko sedam hiljada ljudi je imponzantna kada se uzmu u obzir vremenske prilike.
Kao i ranijih godina, sve je počelo u petak kada su regataši po tradiciji počeli da se okupljaju na startu u Rogačici. Kamp je i pored kiše po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << običaju bio veseo. Uz roštilje i muziku regataši se spremaju za dan koji većina čeka celu godinu. Neizbežni gusari iz Lađavaca u prepoznatljivom dekoru podgrevaju atmosferu povremenim pucnjima iz trešnjevog topa.
- Pravi regataši dolaze u petak i ovde kampuju. To je tradicija, i ni kiša nas ne može u tome omesti- kaže Zoran Mihailović iz Beograda, koji sa celom porodicom ne propušta nijednu regatu.
U subotu ujutro su u kampu svi primetno iznenađeni brojem ljudi koji pristižu. Svi su očekivali manje ljudi zbog (ne)vremena. Tačno u devet sati Zoran Vojinović, komandant regate, pucnjem iz, gore pomenutog, trešnjevog topa daje znak za start. Drina je opet proključala. Ni tamni oblaci regati ne mogu ništa.
- Prošle godine sam bio prvi put i oduševio sam se. Sada sam doveo još petoricu kolega i evo ih, ne znaju šta ih je snašlo. Sve im je interesantno, sve snimaju, a na veslo su zaboravili. Već sada je sigurno da će nas sledeće godine biti duplo- prenosi utiske Milan Vučić iz Beograda. Na kišu niko ne misli. Svi su se dobro pripremili.
- Umesto suncobrana kišobran, umesto kupaćih gaća kabanica, umesto hladnog piva rakija. Ostalo je sve isto. Drina je čudo- priča Mile Renovčević iz Šapca. I u pravu je, Drina je čudo. Spaja nespojivo. Gde se još može videti da radikali i naprednjaci razmenjuju piće i hranu, da zvezdaši i partizanovci sede u istom čamcu. Nigde, samo na Drini. A tek čamac koji prolazi. Posada šabačko-valjevska. Drina je uspela da spoji do sada nespojivo, "čiviju” i "podvalu”.
- Ma nemoguće- čudi se jedan kolega.
- Bilo je nemoguće i da ovoliko ljudi po ovakvom vremenu dođe na regatu, pa je došlo. Na Drini je i nemoguće moguće- mudro odgovara jedan regataš sa "nemogućeg” čamca, po govoru bi se reklo da je "čivijaš”. Uz pesmu, roštilj i piće vreme odmiče. Gotovo niko i ne primećuje da se vreme polako "isčistilo”. Kiša je prestala, skidaju se kabanice. Atmosfera još bolja. Pivo počinje da zamenjuje rakiju. Dva čamca se trkaju. Pobeđeni se žale na regularnost.
- Imali ste više maligana od nas, zato ste pobedili- dobacuju pobednicima. Oko 18 časova regataši pristižu na cilj, kod motela "Letnjikovac” u Ljuboviji.
-Prezadovoljni smo brojem učesnika, još smo zadovoljniji što je sve proteklo bez najmanjeg incindenta - kaže kapetan regate Zoran Vojinović. I poziva na devetu regatu.
