Izvor: Politika, 05.Avg.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudska koža iz laboratorije
Ćelije koje nose imunogenost izumiru tokom kultivacije, pa se ne može desiti da ljudski organizam odbaci kožu iz laboratorije, kaže kragujevački profesor Zoran Milosavljević
Kragujevac – Tim istraživača Instituta Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, sa profesorom Zoranom Milosavljevićem na čelu, nalazi se na korak od cilja – stvaranja ljudske kože u laboratoriji. Posle tri godine rada u skromnim uslovima, kragujevački naučnici uspeli su da kultivišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potkožno vezivno tkivo (dermis) i pokožicu (epidermis), a za koji mesec bi mogli i da povežu ova dva dela kože. Prof. Milosavljević, inače šef katedre za histologiju i embriologiju na kragujevačkom Medicinskom fakultetu, u izjavi za „Politiku" kaže da rad još nije okončan, ali dodaje da ne sumnja u uspeh.
– Mi smo na korak do kraja velikog posla, ali još nismo završili. Treba pronaći način kako spojiti dermis i epidermis. To se može desiti za nekoliko meseci, a možda i za 15 dana. Da znamo kada će se i kako završiti, to bi bilo ponavljanje. Kada nešto istražujete, vi ste suočeni sa nepoznatim stvarima. Ipak, ne sumnjam da ćemo stići do cilja i stvoriti „humanu kožu" – tvrdi naš sagovornik.
Prof. Milosavljević kaže da koža stvorena u veštačkim uslovima može biti korišćena u lečenju pacijenata sa teškim opekotinama, ali i onih koji imaju probleme sa mnogim drugim oboljenjima kožnog tkiva. Ipak, kako naglašava, put do upotrebe „humane kože" u medicinske svrhe neće se završiti čak i kada se okončaju istraživanja na kojima njegov tim radi.
– Kao i u drugim slučajevima, kada je, na primer, reč o izumu i upotrebi novog leka, tako i „humana koža" mora da prođe kroz klinička ispitivanja, odnosno da se vidi da li postoje i štetni efekti. Srećna je okolnost da ćelije koje nose imunogenost izumiru tokom kultivacije, pa se ne može desiti da ljudski organizam odbaci kožu iz laboratorije – kaže prof. Milosavljević.
Ovaj profesor i njegova koleginica sa Instituta dr Biljana Ljujić krenuli su u istraživanja pre tri godine, potpuno sami i sa skromnom pomoći Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Njima se vremenom priključila i grupa mlađih istraživača, a prvi rezultati su stigli pre oko godinu dana, kada su u laboratoriji pojedinačno kultivisani dermis i epidermis. Te delove kožnog tkiva sada treba spojiti, a prof. Milosavljević naglašava da to nije i krajnji cilj.
– Naš cilj je da u Kragujevcu formiramo „banku kože". Za tako nešto potrebni su nam mnogo bolji uslovi nego što ih sada imamo. Medicinski fakultet u Kragujevcu pomogao nam je čak i iznad svojih mogućnosti, ali su ti kapaciteti odavno ispunjeni. Rad sa skromnim sredstvima u laboratoriji „dva sa dva" ne može dovesti do stvaranja „banke kože" – smatra „Politikin" sagovornik.
Broj pacijenata u Srbiji kojima je potrebna opsežna transplantacija kože, a koji ne mogu sami da budu donatori ili da je dobiju od rodbine, nije veliki, kaže prof. Milosavljević, ali napominje da za tretman takvih pacijenata u inostranstvu treba izdvojiti mnogo novca. Naš sagovornik u tome vidi mogućnost i potencijalne komercijalne upotrebe „banke kože".
– Na Univerzitetu u Frajburgu, u Nemačkoj, gde sam bio, za tretman jednog pacijenta koji je imao opsežne opekotine izdvojeno je čak 120.000 evra za ugradnju kože proizvedene u laboratoriji. U SAD, na primer, postoji čitava fabrika „humane kože". Ona se zove „Apligraf" i tu pacijenti iz celog sveta mogu da kupe onoliko kože koliko im je potrebno. Ne vidim razloga da u dogledno vreme, u nekom manjem obimu, tako nešto ne bude moguće i u Srbiji, pogotovo što, kako čujem, i kolege sa VMA rade slična istraživanja kao i moj tim – navodi prof. Milosavljević.
Koža proizvedena u laboratoriji, objašnjava naš sagovornik, čuva se smrznuta u tečnom azotu. U tim uslovima koža može ostati najmanje šest meseci, a priprema za upotrebu i lečenje pacijenata ne traje više od nekoliko minuta. Za pravljenje dermisa potrebno je desetak dana, isto toliko i za kultivaciju epidermisa, pa je, kako kaže prof. Milosavljević, vrlo brzo moguće krenuti u tretman pacijenata kojima je potrebna ovakva vrsta pomoći.
Brane Kartalović
[objavljeno: 06/08/2009]
