Izvor: Blic, 08.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi sa presađenim bubregom leže u odelima
Ljudi sa presađenim bubregom leže u odelima
Amir Bajraktarević i Šefik Kurto, obojica iz Fojnice, otkrili su pre deset godina put do dr Hariša T. Tadešvara. Bajraktarević s lekarom kontaktira i danas. Kurto se pre sedam godina odselio u Ameriku, a obojica su pre, za vreme i nakon rata bili poslednja nada obolelima koji su spas nalazili u kupovini vitalnih organa koje su im za novac prodavali siromašni Indijci. Najviše zainteresovanih za kupovinu bubrega bilo je iz Konjica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Sarajeva, rekao je Bajraktarević, a do sada su u Indiju vodili šest do sedam grupa od po dvoje-troje ljudi.
Sa uspešne transplantacije iz Indije vratili su se Ante O, Muhamed Š, Nikola K. i Savan P, a jedan zagrebački advokat iz Semeljaca kući se vratio u kovčegu. - Ne kontaktiram s lekarom poslednja dva meseca, ali ako hoćete pošaljite EKG star mesec dana, tipizaciju tkiva staru tri meseca i ja ću vam se javiti.
Celo putovanje košta 60.000 maraka, a cena uključuje odsedanje u hotelu više klase u Bombaju, dve avio-karte i transplantaciju. Doktor je specijalizirao u Parizu i Londonu, a operiše petnaestak godina. Njegova baza podataka je takva da će vam naći bubreg koji je identičan vašem više od 80 odsto, a pripreme, operacija i postoperativni oporavak traju 21 dan. Sav novac se daje doktoru, a ja uzimam 100 maraka po danu i na putu imam funkciju prevodioca, a pružam i druge vrste pomoći - ispričao nam je Amir Bajraktarević, koji je avionom u Indiju putovao preko Frankfurta, a vizu je dobio u Beogradu. - Avio-karta košta 1.500 američkih dolara. Ako se odlučite na put, morate biti ozbiljni od prvoga dana jer i ja moram planirati svoje vreme za odlazak jer sam zaposlen i moram tražiti slobodne dane - rekao je Bajraktarević, koji je pre nekoliko meseci za put pripremao jednog pacijenta iz Konjica, ali je put odgođen zbog nestabilnih političkih zbivanja u Nepalu, Pakistanu i Indiji. O Kurti i Bajraktareviću, dvojici pratilaca po preporuci iz Fojnice, koji su takva putovanja organizovali za 30.000 nemačkih maraka, i lekaru iz Indije koji radi transplantacije jedan nedeljnik je 1992. godine objavio tekst pod naslovom 'Surove igre stvarnosti'. U njemu se govori o prodaji ljudskih organa, a istraživajući okolnosti kojima su posljednjih desetak godina bili izloženi očajni bubrežni bolesnici, koji su poslednju nadu za bolji život videli u putovanju u Indiju, došli smo do fotogafija dr Hariša T. Tadešvara, otkrili da još postoji pratitelj za Indiju i da je putovanje u međuvremenu dvaput poskupelo: danas transplantacija u Indiji košta 30.000 evra. Razgovarali smo sa čovekom kojemu je uspešno transplantiran bubreg, a objavljujemo i priču žene čiji se suprug iz Indije vratio u mrtvačkom sanduku. S putovanjima u Indiju upoznati su i hrvatski lekari, a njihove preporuke za pacijente koji se odluče na takvu operaciju nalaze se kod dr Tadešvara. Priču o jednom takvom uspešnom putu ispričao nam je I. G. iz Zagreba, koji je od 1989. godine išao na dijalizu. Dve godine je pokušavao da dođe na listu za transplantaciju u Ljubljani, ali je operaciju sprečio raspad Jugoslavije. Međutim, rekao je, na preporuku lekara upoznao je čoveka iz Murske Sobote koji se tri meseca pre vratio s transplantacije bubrega iz Indije. Iako mu je ispričao da je bolnica prljava, kao iz 19. veka, te da je sa sobom morao poneti gazu, alkohol i ostali potrošni materijal, I. G. je uzeo broj telefona i nazvao dr Tadešvara. - Nazvao sam ga u Bombaj, a on je rekao da mogu doći sledeće sedmice jer u svojoj bazi podataka ima oko hiljadu ljudi s tipizacijom bubrega. Sakupio sam novac za dva meseca i otputovao 31. oktobra 1991. godine, na dan kad su napadnute Plitvice. Pratio me rođak lekar koji izvrsno govori engleski - ispričao je I.G. U Bombaj su došli osam dana pre operacije, a na aerodromu ih je dočekao dr Tadešvar. I.G. je obavio sve potrebne analize, a do operacije triput je bio dijaliziran u užasnim uslovima. - Jednu sam napravio u opštoj bolnici, jadnu u garaži, a poslednju u glavnoj bolnici. Na dan transplantacije lekar je u jednoj bolnici iznajmio sobu za ležanje i salu za operaciju. Ujutro su mi rekli da je davalac pobegao, ali su ubrzo našli drugog - priseća se I.G - čija je soba imala uređaj za praćenje rada srca, kupatilo s čučavcem i malim umivaonikom, a iz zida je štrčalo malo crevo za tuširanje. U bolnici nije bilo hrane, ispričao je, a bolesnici su ležali po sobama na madracima u odelima. Ali, za operaciju je lekar unajmio medicinsku sestru i bolničara koji su stalno dežurali.
- Operacija je trajala pet sati. Bilo je problema s krvnim sudovima, pa je dr Tadešvar pozvao hirurga, a nakon operacije u bolnici sam ostao deset dana. Upoznao sam čoveka koji je dao bubreg, a kad se oporavio nakon tri dana, došao je u moju sobu. Tada sam lekaru platio 8.500 dolara, a davalac je navodno dobio samo 3.000. Bio je to 28-godišnji Indijac koji je rekao da će novcem otvoriti radionicu za popravku bicikala. Nije bio oženjen i živeo je s majkom - ispričao je I.G, koji je nakon deset dana iz bolničkog kreveta otišao pravo u avion. Ali, deset dana nakon dolaska u Zagreb dobio je visoku temperaturu, završio je u bolnici gde je ustanovljeno da boluje od malarije. - Pravo iz aviona otišao sam u bolnicu 'Rebro'. Iako me jedan profesor špotao zbog puta, bio sam sretan jer sam rešio životno pitanje. Preboleo sam i malariju, uz temperturu od 41 stepen, a bubreg je funkcionisao devet i po godina. Lekari su rekli da bi trajao i duže da nisam dobio malariju - dodao je I.G. koji je sada kod kuće zbog dijalize, a da može, kaže, opet bi otišao u Indiju.
Operacija uz farove kamiona
Sudbina pacijenta XX iz Semeljaca bila je tragična. Njegova supruga Ljubica je nakon povratka iz Indije rekla kako je svesna da je odluka njenog supruga bila potez očajnika koji nikome ne bi preporučila. Oni su do dr Tadišvara došli preko Donjomiholjčanina kojem je uspelo da presadi bubreg na indijskom crnom tržištu organa. U osječkom Centru za dijalizu napravili su analize koje su pokazale da njegov organizam može izdržati operaciju, a lekari su ih upozorili na moguće posledice. Transplantacija, boravak i put 1998. godine tu porodicu su koštali 30.000 dolara, a vodič im je bila 26-godišnja devojka iz BiH, koja je rekla da su joj oni prvi Hrvati koje vodi na takvo putovanje. Uslovi su, priseća se Ljubica, bili katastrofalni, a sto na kojem je obavljena transplantacija, u psihijatrijskoj klinici u Luknovu, osvetljavao je kamionski reflektor. Četiri sata nakon operacije presađeni bubreg je prestao da radi, a lekar nije reagovao na Ljubičine opomene da njenog supruga treba dijalizirati. Umesto toga, lekari su mu pet dana davali injekcije i tablete, a na suprugine molbe da ga stave na dijalizu lekar se samo ljubazno nasmejao. Davao mu je injekcije, ispričala je Ljubica, a nakon što je preminuo, saznala je da u bolnici nisu niti imali uređaj za dijalizu.
