Izvor: Politika, 29.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav podarena umetnosti
Miroslava – Mira Cekić, glumica, slikarka i kostimograf, sedam decenija je igrala u mnogim pozorištima širom Jugoslavije, a danas, u devetoj deceniji, slika i piše haiku poeziju
Surdulica – Miroslava – Mira Cekić (90), glumica mnogih pozorišta u nekadašnjoj Jugoslaviji, penzionerske dane provodi u Domu za stara lica u Surdulici.
Rođena je u Lebanu, u imućnoj građanskoj porodici Stevana Cekića, sreskog načelnika. Njen životni san bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da postane operska pevačica, tri godine je usavršavala pevanje na muzičkoj školi u Beogradu, a onda je rat prekinuo njeno školovanje.
– Bila sam na Sremskom frontu u 21. srpskoj udarnoj brigadi, a po povratku zatekla razorenu porodicu. Znate, bili smo politički „obojena” familija, a takve porodice stradaju prilikom promene režima. Živelo se teško, majka nije dobila penziju 25 godina – priča nam Miroslava, naglašavajući da je glumom počela da se bavi slučajno, tokom boravka kod tetke u Nišu.
– Moj život oplemenili su rad i druženje sa našim poznatim glumcima Mijom Aleksićem i Ljubom Tadićem, sa kojima sam stigla u Beograd 1947. iz kragujevačkog pozorišta. Oni su otišli u Narodno pozorište a ja u Teatar na Terazijama, gde me je primio Radivoje – Lola Đukić. Igrala sam i u Kragujevcu, Kraljevu, Ćupriji, Prištini, vranjskom pozorištu i u Zenici gde sam bila i kostimograf, oprobala sam se u šibeničkom pozorištu kao operska pevačica 1953. Penziju sam dočekala u vršačkom pozorištu – nastavlja naša sagovornica, dodajući da se sa radošću seća druženja sa Bojanom i Mirom Stupicom, Žankom Stokić, Lolom i Verom Đukić, Oliverom Marković, sa kojom je bila izuzetno bliska, Olgom Spiridonović".
Miroslava – Mira Cekić se nije udavala. Bila je, kaže, zaljubljena u jednog Daneta, lepotana iz Leskovca, koji je kao Nedićev čovek ubijen posle rata. Zato je svoju ljubav usmerila ka umetnosti, ali ne samo pozorišnoj.
Mira slika pejsaže i mrtvu prirodu, najčešće cvetne motive, a njeni radovi izlagani su na gotovo svim kontinentima. Kaže da joj je uzor bila njena tetka, akademska slikarka, čiji je sin naš poznati akvarelista Đorđe Simić.
Iako je zdravlje još dobro služi, žali se da je vid izdaje i da više ne može da čita, a sve ređe je u stanju i da slika. Impresionirana je Japanom, bavi se pisanjem haiku poezije. Svoju pesmu „Mileševska legenda" poslala je na dar patrijarhu Pavlu. Miroslava ističe da ipak oseća kako u sebi ima još energije i rado bi se pridružila surduličkom amaterskom pozorištu, ali je ono prilično udaljeno od Doma starih, u kome je smeštena.
V. Zlatković
[objavljeno: 30/11/2008]
