Izvor: Politika, 26.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav ne trpi rehabilitacije
Priče da će nam dati po tri evra za svaki dan koji smo proveli na Golom otoku nazvao sam poniženjem ljudske patnje i ličnosti - kaže profesor Milutin Golević
Šabac - Profesor Milutin Golević jedan je od retkih golootočana koji nije tražio rehabilitaciju kao žrtva ideološkog terora. „Po mom duhovnom osećanju, prava ljubav ne trpi rehabilitacije", ističe on. „Ja sam izuzetno voleo ruski narod, volim ga i danas, bez zanosa, verovatno sa više razloga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razumevanja i saznanja, nego što je to bilo pre šezdeset, ili šezdeset i pet godina..."
Milutin Golević rođen je 1927. u selu Ubli kod Podgorice. Filološki fakultet i postdiplomske studije završio je u Beogradu. Za vreme studija dva puta je bio isteran sa fakulteta, tri puta je hapšen i dva puta otpreman na Goli otok. Sa posla je, takođe, dva puta isteran, a penzionisan je kao „moralno-politički nepodobna ličnost". Poslednji put ovaj epitet stekao je 1973, kada je pozvao kolektiv Pedagoške akademije u Šapcu da se suprotstavi predlogu promene Ustava.
„Tražiti političku rehabilitaciju znači priznati vlast i njenu ideologiju, i oglasiti ih idejno i moralno kompetentnim da obavljaju ovaj izuzetno složen psihološki posao. Uostalom, rehabilitacija o kojoj je reč i nije pokrenuta zbog nas golootočana... To sam isticao i na našim sastancima. A priče da će nam dati po tri evra za svaki dan koji smo proveli na Golom otoku, nazvao sam – poniženjem ljudske patnje i ličnosti", kaže za naš list Milutin Golević.
Na Filološkom fakultetu, kada se vratio sa Golog otoka, Golevića su prozvali Trpko Ćuković, jer tokom boravka u kazamatu islednicima nije odao nijedno ime. Danas, profesor kaže da su mu dolazili prijatelji, pokazivali sudska rešenja o rehabilitaciji i molili ga da podnese zahtev. Govorio im je da ne može, da ne želi da prlja sopstvene patnje:
„Možda grešim, ali svako ima pravo na svoju misao, pa i na zabludu. Ja se najmoćnije osećam onda kad verujem u svoje ja i svoje vizije... neka su one i iluzionističke. U mom duhovnom poprištu patnja je uvek pulsirala kao moralni kredo, kao daleka lepota, koja jednoga dana mora obasjati smisao postojanja patnika. Znam, ovo se ne uklapa u logiku savremene tranzicije, koja uništava i ono malo duhovnih vrednosti, što nam je preostalo iza krvavog, logorskog dvadesetog veka".
Profesor Milutin Golević naglašava da bi umro zadovoljan kada bi verovao da će bar intelektualni svet sačuvati u svom sećanju stradanja i patnje golootočana, makar kao metaforu zla jednog vremena. Svoja stradanja, bolni zapis i lament nad promašenim stvarima i užasima, pretočio je u izuzetnu zbirku pesama „Duša na mukama", koja je za kratko vreme doživela dva izdanja.
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 27/04/2009]
