Izvor: Glas javnosti, 01.Jul.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Limenka“ i helikopter
Crkvoborci u Crnoj Gori su, povodom obnove crkve Svete Trojice na Rumiji, posebno zamerali Mitropoliji crnogorsko-primorskoj to što je crkva napravljena od lima i što je vojnim helikopterom prebačena na vrh planine, gde joj je i mesto.
Interesantna su bila „obrazloženja i argumentacija“ o obnovi crkve, crkvenom graditeljstvu i arhitekturi i to od onih za koje niko nije siguran da su barem tri puta u životu ušli u crkvu, a kamoli da su pročitali neku knjigu o tome. Nisu mogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << čudom da se načude da je crkva napravljena od lima. Tvrdili su da nikada crkve nisu građene od tog materijala. Međutim, zaboravili su da punih 19 vekova crkve nisu građene ni od cementa, ni od blokova, ni od siporeksa, a bogme ni od fasadne cigle. Nisu pokrivane ni bakrom ni prohromom. Nije uvođeno ni podno grejanje. Nije, naravno, ugrađivana ni železna armatura. Ni veliki kranovi prilikom izgradnje crkava nisu postavljani iznad tih božjih građevina. Zaboravili su i to da gospod Isus Hristos nije razapet na zlatnom ili srebrnom krstu, a da ipak milioni hrišćana na čitavoj planeti oko svojih vratova nose srebrne i zlatne krstiće.
Otišlo se toliko daleko da me je jedan novinar novoformirane nezavisne televizije u emisiji u koju me je pozvao pitao, računajući da će na taj način da poentira, „zašto smo posadili limenku na vrhu Rumije“. Više je nego sigurno da u tako formulisanom pitanju nije pronašao ništa što nije dostojno novinarske profesije i dostojanstva domaćina. Mislio je da me je stavio u mat poziciju, tj. da ću morati da se pravdam, a da opravdanje neću moći da pronađem. Međutim, morao sam da mu skrenem pažnju da on crkvu Svete Trojice na Rumiji može smatrati i doživljavati kao „posađenu limenku“, ali da lepo vaspitanje i kodeks njegove struke, ipak, ne dozvoljavaju da se meni kao pravoslavnom svešteniku i gostu u njegovoj medijskoj kući obraća na takav način, te da tako vređa moja verska osećanja. Situacija se okrenula. Novinar se našao u mat poziciji, odnosno u situaciji da se pravda, a da opravdanje nije mogao da nađe.
Zbog crkve na Rumiji je smenjen i ondašnji načelnik Generalštaba vojske zajedničke države. Zaboga, kako je mogao da dozvoli da vojni transportni helikopter „prevozom crkve na vrh Rumije tako drsko ugrozi identitet Crne Gore“. Nisu vredela objašnjenja da je helikopter odavno poznato, upotrebljivo i korisno prevozno sredstvo, te da je vojska više puta do tada na taj način pomagala Crkvi u obnovi i izgradnji hramova i manastira. „Kritike“ takve vrste su dolazile od onih koji uporno, već godinama i poslovično, Crkvi zameraju na tome što je „konzervativna, zatvorena i nespremna da se suoči sa dometima i koristima savremenih tehnologija“.
I dok su svi uglas zagrajali na načelnika Generalštaba, dotle je šef crnogorske policije ostao pošteđen i u senci događaja. NJega nisu ni pominjali, ni smenjivali, ni žigosali, ni prikivali na stub srama iako je sve izvedeno uz pomoć tadašnje vojske i još uvek postojeće policije. Transport crkve do mesta u Baru na kome je zakačena za helikopterske sajle nije obezbeđivao niko drugi do regularna crnogorska policija!?! A to znači da Mitropolija crnogorsko-primorska sa vernicima ništa nije radila ni ilegalno, ni konspirativno, ni noću, ni subverzivno, nego uz poštovanje zakonskih propisa u takvim slučajevima.
Čovek od principa i zdrave logike mora da se zapita zašto je za postavljanje crkve Svete Trojice odgovornost poneo samo prvi čovek vojske koja je izvršila transport, a ne i prvi čovek policije koja je obezbeđivala transport. Nisu, naravno, krivi ni jedan ni drugi, ali tako izgleda pravda kada se na našim prostorima nekome želi naneti šteta ili atakovati na obraz.
.jpg)
