Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lični podatak je imetak
Iako formalno i nije nadležan za tu oblast, povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Rodoljubu Šabiću stizale su predstavke koje su ukazivale na zloupotrebe ličnih podataka i zadiranje u privatnost. Pojedini pacijenti su se žalili na pokušaje da na njihovim zdravstvenim legitimacijama budu vidna obeležja da su zaraženi HIV-om. Šabić navodi i druge primere.
– U raznim komercijalnim ponudama, kao što su one za osiguranje stana koje dobijate na kućnu adresu, navode >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se i veličina stana i drugi podaci koje niste dali onome ko vam osiguranje nudi, što jasno ukazuje da su iskorišćeni podaci pohranjeni kod državnih organa, policije, poreske službe, a koje ste dali u neku sasvim drugu svrhu. Mislim da nismo ni svesni dimenzija ovog problema – kaže Šabić. Iako je stručna javnost odavno ukazivala na potrebu da se donese savremen zakon o zaštiti podataka o ličnosti, na njegovoj izradi se aktivnije radi tek poslednjih meseci. Ubrzavanju je doprinela i činjenica da je ovakav zakon zapravo jedan od uslova da se Srbija približi bezviznom režimu, odnosno beloj Šengenskoj listi.
– U Evropi je standard da takav zakon mora da postoji i nije stvar dobre volje države hoće li ga imati ili neće. Podaci koji se odnose na ličnost, kao što su ime, čast, zdravlje, telesni integritet, predstavljaju lično dobro. I kao što nekome može biti povređen ugled ili zdravlje, može biti ugroženo i ovo lično dobro. Budući zakon obezbeđuje da pojedinac postane gospodar podataka o sebi, dakle subjekat, a ne kao do sada samo objekat na koga se podatak odnosi – objašnjava profesor dr Vladimir Vodinelić, profesor prava i jedan od članova radne grupe koja je sačinila nacrt budućeg propisa.
Ovakvim zakonom građani dobijaju mogućnost i da se da se suprotstave manipulacijama, steknu uvid ko i sa kakvim namerama obrađuje podatke, da obezbede da prikupljene informacije budu istinite i potpune, jer u protivnom "stvaraju nekompletnu sliku o nama i mogu biti opasne". Biće moguće da se zastareli podaci ažuriraju, netačni izbrišu, a lice na koje se podaci odnose imaće kontrolu šta se dešava u svim fazama s prikupljenim materijalom. Zakon će da zaštiti nekih petnaestak interesa pojedinca koji se odnose na lične podatke.
Podatak o ličnosti zapravo je svaka informacija koja se odnosi na pojedinca bez obzira na to da li je zapisana na papiru, traci, filmu. Takve informacije o sebi dajemo svakodnevno na bankarskim ili opštinskim šalterima, u turističkim agencijama, trgovini i na nizu drugih punktova. U tom obilju, zakon navodi i "naročito osetljive podatke".
– Podaci koji se samo izuzetno i pod strogim uslovima mogu obrađivati jesu oni o nacionalnoj pripadnosti, verskom ili političkom uverenju, seksualnom opredeljenju, sindikalnoj pripadnosti, krivičnom kažnjavanju, o tome da li je neko bio žrtva nasilja ili korisnik socijalne pomoći. Reč je o intimnim podacima koji u principu ne bi trebalo da budu dostupni drugima. Naravno, ni njihova obrada ne može se isključiti u svakoj prilici, ali je za to potreban pristanak onoga na koga se odnose, a obrađivač mora da obezbedi sve mere zaštite. Kada se za potrebe statistike utvrđuje koliko u nekoj sredini ima HIV zaraženih, takvim osobama mora biti obezbeđena anonimnost, odnos takav osetljiv podatak ne sme biti doveden u vezu s konkretnom osobom – navodi Vodinelić neke od prednosti budućeg zakona.
Sudovi, policija, razni državni organi i organizacije sa javnim ovlašćenjima mogu da obrađuju podatke i bez pristanka "vlasnika", jer je, po prirodi njihovog posla, tu reč o opštem interesu.
I važeći zakon o zaštiti ličnih podataka iz 1998. godine, bez obzira na nedostatke, pružao je mogućnost elementarne zaštite, ali nije primenjivan.
– Reč je o neiskorišćenom propisu, jer gotovo posle decenije nijedan građanin nije iskoristio mogućnost da se pozove na njegove odredbe. Javnost kao da nije bila svesna opasnosti od nekontrolisane obrade podataka. Budući zakon građanima pruža veliku podršku, jer se poverenik ustanovljava kao samostalan organ, nezavisan od drugih organa vlasti. Bez takvog organa građani bi bili u lošijem položaju, jer bi morali sami, bez ičije pomoći, da se bore za ostvarenje svojih prava. Pored ostalog, poverenik može da donese obavezujuću odluku u duhu ovog zakona kojom će naložiti sudu, Skupštini, predsedniku Republike, ministarstvu, policiji ili nekom drugom šta mora da uradi da bi građanin ostvario svoje pravo na lični podatak – kaže Vodinelić.
Predloženo je da nadzor i u ovoj oblasti obavlja poverenik za informacije od javnog značaja. Ukoliko bi postojala dva organa, smatra Šabić, bili bi u latentnom sukobu, jer jedan brani interes javnosti da zna, a drugi – pravo na privatnost. Slovenija je svojevremeno imala dva odvojena tela, ali su, upravo zbog tog sukoba, promenili zakon i sada za obe oblasti brine jedan poverenik, koji trenutno ima mnogo više posla u zaštiti ličnih podataka nego u pristupu javnim informacijama.
[objavljeno: ]
