Izvor: Politika, 15.Sep.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lična karta za „Čarugu Srbijanskog”
Aleksandar Tešić, bivši sledbenik Draže Mihailovića i američki vojni pilot, dokumenta mogao da dobije samo sudskim putem
Aleksandar Tešić (1927) iz Filadelfije, koji je Jugoslaviju napustio 1945. godine nakon što su vlast preuzeli komunisti, nedavno je prvi put dobio ličnu kartu Srbije. Ovaj dokument uručio mu je načelnik Policijske stanice Ub Miroslav Pantelić, pošto je Tešićev rođak Slobodan Đurić (1944) iz Beograda pokrenuo postupak pred Osnovnim sudom na Ubu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako bi Tešić ostvario pravo na ličnu kartu. Naime, iako je rođen u selu Novaci kod Uba, nije bilo dokumentacije o njegovom rođenju i državljanstvu. Posleratne vlasti su je uništile jer je bio emigrant i pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) Dragoljuba Draže Mihailovića.
Ovaj učesnik Drugog svetskog rata, po odlasku u emigraciju postao je oficir Vojske SAD, ali o tom delu biografije ne želi da govori, osim da je bio pilot Strateške vazduhoplovne komande. Pokazuje par slika, na jednoj crno-beloj je u američkoj vojnoj uniformi, a na drugoj snimljenoj 2008. godine nosi ukrašenu kapu tipičnu za američke veterane, a pored njega je – tadašnji predsednik SAD Džordž Buš.
Njegova porodica, dok je još bio dečak, doselila se u Beograd gde je išao u školu na Vračaru i Banovom brdu. Voleo je avione, piloti su bili heroji tog vremena. Zato se, dok je 6. aprila 1941. godine pecao na Savi, obradovao kada je iz pravca Zemuna video da nailaze velike formacije aviona.
– Nekoliko dana ranije, u vreme demonstracija 27. marta, sećam se okupljenog naroda na Slaviji, stanovništvo je preko radija obavešteno da ne treba da ih brine pojava aviona na nebu, jer će to biti jugoslovensko vazduhoplovstvo – seća se Tešić.
Radost zbog pojave aviona nad Beogradom ubrzo je prerasla u zabrinutost kada su se avioni obrušili na železničku stanicu. Bio je jasno da je to početak nemačkog napada na Jugoslaviju. Krenuo je kući, usput su ga žandarmi nakratko zatvorili jer su mislili da je negde u opštem haosu ukrao ribolovački pribor.
– Mnogi su u našoj vojsci želeli da se bore, ali se ubrzo videlo da je na delu sabotaža. Sećam se grupe vojnika koja se pojavila na kamionu, sa koga su sišli i postavili protivavionski mitraljez a kada su otvorili sanduk municije u njemu su umesto metaka bili ekseri – priča Tešić.
Kraljevina Jugoslavija je ubrzo kapitulirala i došli su dani okupacije. Tešić se vratio na Savu, gde je mogao da vidi kako pristižu kolone jugoslovenskih razoružanih vojnika a da ih Nemci čekaju u svojoj bazi na reci, ranijem restoranu. Odlučio je da nešto preduzme, pa je čamcem plovio uzvodno i upozoravao vojnike da ne idu tim putem jer im preti zarobljavanje, a nekima od njih je čamcem omogućio da zaobiđu nemački kontrolni punkt.
Tog leta pomagao je ujaku koji je imao mašinu za vršenje žita, pa je tim poslom obilazio okolinu Uba. Jednom prilikom, u šumi, sreo je dvojicu naoružanih ljudi. To su bili partizani. Pridružio im se, ali su ga uskoro poslali kući jer je bio veoma mlad. Tešić je bio odlučan da se bori protiv okupatora, pa se priključio pokretu Draže Mihailovića. U to vreme oni i partizani još uvek su sarađivali.
– Otišao sam u rat pod utiskom prizora sa Save – stotine leševa Srba iz Hrvatske i Bosne plutalo je nizvodno. Najstrašnija slika koju pamtim jeste iskasapljen leš obnažene devojke sa napisanom porukom „Idi u Srbiju, ...ti srpsku”. Želeo sam da odem u Bosnu i obračunam se sa ustašama. Zarobljavao sam ih i predavao u mestima gde su prethodno izvršili zločine – priča Tešić.
Zvali su ga „Čaruga Srbijanac”, po banditu koji je harao Slavonijom posle Prvog svetskog rata koji je obešen posle silnih potera.
– Ipak, postoji velika razlika između nas. Njega su uhvatili, a mene nisu – šali se Tešić.
Ipak, jednom prilikom su ga zarobili ljotićevci, malo je falilo da ga streljaju. Osuđen je na robiju „do kraja rata” i poslat u Zabelu. U zimu 1943. godine pobegao je, sačekao je maglovitu noć, provukao se kroz bodljikavu žicu, ali ga je straža primetila. Uspeo je da im umakne, jedan seljak ga je primio da prenoći a zatim se opet priključio JVuO. Ubrzo je Crvena armija ušla u Srbiju. Rat se bližio kraju, front se premeštao prema zapadnim granicama Jugoslavije ali je Tešić odlučio da ostane u Bosni. „Čaruga Srbijanski” imao je odane jatake.
– U leto 1945. odlučio sam da se vratim u Beograd. U partizanskoj uniformi, da bih mogao da se slobodno krećem, odlazim u Sloveniju gde koristim priliku i bežim u Italiju, sa idejom da se priključim zapadnim saveznicima – kaže Tešić.
Ostaje u Italiji i Francuskoj gde se priključuje američkoj vojsci, u SAD odlazi 1951. i naredne godine postaje vojni pilot. Ali, o tom ne želi da govori, pokazujući vizitkartu neke brodske kompanije kaže da je jedno vreme radio „na Karibima”. Oženjen je Francuskinjom Ivet, imaju ćerku Ketrin i unuke. Sada rado dolazi u Srbiju.
Milan Galović
objavljeno: 16.09.2012
.jpg)
