Izvor: Politika, 11.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lična dokumenta za „pravno nevidljive” građane
Kampanja u romskim naseljima za upis u matičnu knjigu rođenih
Đeljana ima 16 godina i živi u Subotici sa dvadesetpetogodišnjom sestrom Nađijom i bratom Alijom koji ima 23 godine. Rođeni su u vanbračnoj zajednici u Vučitrnu na Kosovu i nisu upisani u matičnu knjigu rođenih. S roditeljima su 1999. godine izbegli sa Kosova i od tada žive u Srbiji bez stalnog mesta boravka. Roditelji su im u međuvremenu umrli u raseljeništvu, a tačan datum i mesto njihove smrti nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznati. Govore samo romski jezik, a za život zarađuju sakupljajući i prodajući sekundarne sirovine. Njih troje ne poseduju nikakve dokaze za pokretanje postupka naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih.
Ovo je jedna od potresnih životnih priča Roma kojima postojeći propisi ne nude rešenja za naknadni upis u matične knjige rođenih, koje se mogu pročitati u publikaciji nevladine organizacije „Praksis” i „Pravno nevidljiva lica u sedam slika”.
– Prema zvaničnim podacima, na teritoriji Republike Srbije živi 108.000 Roma, iako, prema nezvaničnim procenama, taj broj ide i do 500.000. Osim toga, zvanično je registrovano 22.965 interno raseljenih Roma, Aškalija i Egipćana (RAE), ali se pretpostavlja da je taj broj znatno veći, jer mnogi ne poseduju lična dokumenta – objašnjavaju u „Praksisu”.
Ova organizacija, zajedno sa UNHCR-om i Unicefom sprovodi informativnu kampanju sa ciljem da se podigne nivo svesti, edukuju i informišu RAE zajednice, kao i da se lokalnim i centralnim vlastima i domaćem stanovništvu ukaže na potrebu i važnost upisa u matičnu knjigu rođenih i posedovanja ličnih dokumenata. Timovi u čijem su sastavu predstavnici Unicefa, UNHCR-a, „Praksisa”, Sekretarijata za romsku nacionalnu strategiju i Ministarstva rada i socijalne politike do sada su posetili 57 romskih naselja u 14 opština. Identifikovano je 356 lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i podneto je 182 zahteva za naknadni upis. Pored toga, podneto je i 1.538 zahteva za izdavanje ličnih dokumenata, a 1.300 je već rešeno.
„Naša organizacija, zajedno sa UNHCR-om, Misijom OEBS-a u Srbiji, Centrom za unapređivanje pravnih studija i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, radi na sistemskom rešavanju problema ’pravno nevidljivih lica’, te je Centar za unapređivanje pravnih studija izradio model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta”, navodi se u dopisu upućenom „Politici” iz „Praksisa”.
I Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija zahteva od Srbije da omogući svakom detetu rođenom na njenoj teritoriji upis u matične knjige rođenih, posebno deci romske nacionalnosti i mališanima interno raseljenih lica. Takođe, u okviru Saveta Evrope Srbiji se skreće pažnja na problem „pravno nevidljivih” lica.
Projekti „Socijalna inkluzija i pristup ljudskim pravima za Rome, Aškalije i Egipćane na zapadnom Balkanu” i „Borba protiv socijalne isključenosti: univerzalna registracija rođenja u Srbiji” koje, preko UNHCR-a i Unicefa finansira Evropska komisija, započeti su u maju 2008. godine.
-----------------------------------------------------------
Podrška Romima policajcima
–Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u saradnji sa OEBS-om i MUP-om, pokrenulo je akciju podrške romskim kandidatima za upis u centar za osnovnu policijsku obuku, što će im omogućiti sticanje osnovnih preduslova za upis u policijsku školu, a kasnije i u službu – rekao je za „Politiku” Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Po njegovim rečima, ovo je samo jedna od akcija koje se sprovode u okviru projekta „Dekada Roma”, a njen dugoročni cilj jeste trajno uključivanje romske manjine u društvo.
B. Mališ
[objavljeno: 12/02/2009]
