Izvor: Politika, 18.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Licence za socijalne radnike
Nacrt novog zakona predviđa aktivnu ulogu korisnika u definisanju usluga, razvoj usluga na lokalnom nivou i partnerstvo javnog, nevladinog i privatnog sektora
Osim afirmacije koncepta usluga i socijalne uključenosti, nacrt novog zakona o socijalnoj zaštiti koji se odnedavno nalazi na javnoj raspravi posebnu pažnju poklanja kvalitetu stručnog rada i kontroli i kvalitetu usluga koje se obezbeđuju u sistemu. Predviđeno je i osnivanje socijalne komore u kojoj će biti obavezno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članstvo za sve koji obavljaju poslove iz oblasti socijalnih delatnosti, bilo da su u javnom, bilo civilnom ili privatnom sektoru. Socijalna komora će izdavati, obnavljati i oduzimati licencu radnicima u socijalnoj zaštiti i voditi registar članova. Licence će se izdavati na šest godina, a komora će imati i svoj profesionalni kodeks.
– U Srbiji se već nekoliko godina sprovodi reforma sistema socijalne zaštite. Rezultati reforme su pretočeni u nacrt novog zakona o socijalnoj zaštiti o kojem smo javnu raspravu započeli sredinom decembra. Načela na kojima novi zakon počiva jesu poštovanje najboljeg interesa korisnika, aktivna uloga korisnika u definisanju usluga za njega, obezbeđivanje kontrole kvaliteta, razvoj usluga na lokalnom nivou, partnerstvo javnog, nevladinog i privatnog sektora – kaže za „Politiku” Ljiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Novi zakon posebnu pažnju posvećuje razvoju sistema usluga u zajednici, a smeštaj u ustanove (domove) samo je jedna od usluga za kojom se poseže ako se podrška ne može obezbediti u nekom obliku koji je manje restriktivan, kao što su hraniteljstvo i usvojenje kada je reč o deci bez roditeljskog staranja, ili dnevni boravci, stanovanje uz podršku, pomoć u kući ili servis personalnih asistenata kada je reč o invalidima.
– Najviše se odmaklo u smanjenju institucionalne zaštite dece bez roditeljskog staranja i danas je u domovima oko 700 dece, dok je skoro 4.500 dece u 3.900 hraniteljskih porodica. Smanjenje institucionalne zaštite osoba sa invaliditetom ide mnogo sporije jer nedostaju servisi podrške u lokalnoj zajednici. Iako danas u oko 50 opština i gradova postoje dnevni boravci, drugi servisi skoro i da ne postoje – na primer usluga zaštićenog stanovanja. Zato u novom zakonu predviđamo mogućnost da se iz republičkog budžeta pomoću namenskih transfera finansira razvoj ovih usluga u nerazvijenim opštinama. Takođe, uz pomoć donatorskih sredstava razvijamo koncept specijalizovanog hraniteljstva za decu sa smetnjama u razvoju, a u narednoj godini koristićemo i sredstva iz IPA fondova za razvoj usluga u zajednici koje bi unapredile, pre svega, socijalno uključivanje dece i mladih sa smetnjama u razvoju – objašnjava Ljiljana Lučić.
Novi zakon donosi i promene kada je reč o „socijalnoj pomoći" i „pravu na tuđu negu i pomoć”. Nova rešenja u definisanju novčane pomoći za socijalno ugrožene omogućiće veći obuhvat višečlanih domaćinstava promenom takozvane skale ekvivalencije koja će praviti bolju razliku između odraslih članova i dece u okviru domaćinstva.
– Danas ovo pravo koristi 62.000 porodica, a procenjujemo da će zbog ovakvih zakonskih rešenja broj porodica koje će moći da koriste ovu novčanu naknadu porasti za 37 odsto, što će zahtevati skoro 70 odsto sredstava više za ove namene – kaže Ljiljana Lučić.
Takođe, predviđena je veća naknada za samohrane roditelje i one koji su nesposobni za rad, s tim što se preciznije definišu kategorije osoba nesposobnih za rad – trudnice, majke deteta do navršene prve godine života, mladi na redovnom školovanju i nezaposlena lica koja se staraju o članu porodice sa invaliditetom.
K. Đorđević
[objavljeno: 19/12/2009]
.jpg)
