Izvor: Blic, 18.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Licenca za nova ulaganja
Licenca za nova ulaganja
BEOGRAD - Prošlonedeljni sastanak Savezne i Republičke vlade ponovo je aktuelizovao pitanje zakonske regulative neophodne za jugoslovensku tranziciju, posebno u oblasti ekonomije. Jedan od zakona koji bi trebalo da bude usvojen najkasnije do juna ove godine jeste i Zakon o telekomunikacijama. Prema već ranije datim obećanjima Vlade Srbije, ovim će zakonom biti omogućeno i pojavljivanje trećeg operatera mobilne telefonije na našem tržištu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Tako bi postojeći operatori 'Mobtel' i 'Telekom Srbija' već od jeseni mogli da dobiju konkurenciju koja bi ih konačno naterala da pružaju bolje usluge korisinicima koji se više i ne sećaju kada su im njihovi mobilni operateri ponudili neku novu uslugu, a što je u tržišnim ekonomijama inače redovna praksa. Koliko su naši operatori ozbiljni pokazuju i česte nestašice novih brojevam kao i ogromne teškoće prilikom proširenja kapaciteta mreže.
Potencijalni strani investitori koji, nakon što poveruju bombastičnim pričama srpske vlade i njenih lobista u inostranstvu o iskorenjivanju korupcije i kriminala i postojanju uslova za tržištnu utakmicu, doputuju u Srbiju verovatno će se zaprepastiti kada se suoče sa činjenicom da se korisnički broj 'Mobtela' može kupiti samo na crnom tržištu. I, naravno, po znatno višoj ceni od one po kojoj ga nudi operetor. No, neprijatnim iznenađenjima tu nije kraj. Nova slede svaki put kada cena razgovora bude zaokružena ili sa računa 'skinut' iznos koji realno nije potrošen. Da je uvođenje trećeg operatora mobilne telefonije u Srbiji neminovnost, ne treba posebno dokazivati. Ako bi za taj posao bila odabrana neka od ozbiljnijih svetskih kompanija to bi svakako uticalo i na domaće operatere da se uozbilje. Konkurencija bi donela kvalitetnije veze, pojačanu brigu o klijentima, bolji rad postojećih i uvođenje novih srevisa, a razmišljanje o nižim cenama kako mobilne, tako i fiksne telefonije, više ne bi bilo tako nerealno. Primera radi u SAD cena minuta razgovora iznosi oko 0,15 dolara, ali se njihovi mobilni operatori po kvalitetu veza i asortimanu usluga koje nude korisnicima ne mogu ni porediti sa našim.
Uvođenje trećeg operatora predstavljalo bi značajnu finansijsku injekciju i za srpski budžet koji je ove godine krcat najrazličitijim socijalnim davanjima. Dodatni novac ne bi stigao samo od plaćanja licence državi, već i po osnovu poreza i taksa koji inače slede uz usluge mobilne telefonije. Sudeći prema studijama koje su proteklih par godina radile Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija dodeljivanje nove licence za mobilnu telefoniju sa sobom povlači ni malo zanemareljiv nivo kako stranih, tako i domaćih investicija. Svaki dolar uložen u sektor telekomunikacija predstavlja uštedu od 1,64 dolara ulaganja u rad, putovanja, poštu i slične servise, a za posledicu ima i dodatnih 40 centi ulaganja u ostale sektore ekonomije neke zemlje. Primeri Mađarske i Češke pokazuju da su od uvođenja trećeg operatora, krajem 1999. u Mađarskoj i početkom 2000. godine u Češkoj, ulaganja porasla i nekoliko puta.
Nije zanemarljiv ni broj radnih mesta koja se otvaraju, posebno jer se radi o zanimanjima koja upošljavaju visokoobrazovanu radnu snagu iz oblasti elektrotehnike, marketinga, menadžmenta i sektora usluga. Prema nekim procenama, najmanje 1.000 ljudi dobilo bi novi posao samo u osnovnoj delatnosti, a imajući na umu da mobilnu telefoniju treba da prati i dobra distributivna mreža, ali i drugi pomoćni sadržaji, taj broj je sigurno daleko veći.
I što je najvažnije tu su i nove mogućnosti za korisnike usluga mobilne telefonije. Veća mogućnost izbora operatora generalno utiče na snižavanje cena, ponudu različitih paketa usluga i aranžmana i stalne inovacije u ovom sektoru. Inače, pripremljeni nacrt srpskog zakona o telekomunikacijama uspunjava gotovo sve svetske standarde koje su preporučili kako Međunarodna telekomunikaciona unija, tako i Svetske trgovinske organizacije. Međutim, još uvek je nepoznanica kako će Savet za telekomunikacije, nezavisno regulatorno telo koje je prema slovu zakona zaduženo za dodeljivanje licenci i frekvencija, delovati u srpskim uslovima. Peđa Radojević 'Mobtel' nije interesantan
Kako 'Blic' saznaje, u inostranim poslovnim krugovima u Beogradu za prodaju dela vlasništva 'Mobtela' nekoj stranoj kompaniji teško da bi bilo interesenata. Kao razlog za to ističe se nerealno visoka cena od milion maraka koju potencira jedan od vlasnika BK kompanije. I, što je još značajnije, niko od ozbiljnih investitora nije zainteresovan da kupi akcije firme oko čijeg osnivanja se još uvek vodi polemika u srpskoj javnosti. Vlada Srbije vraća deo 'Telekoma'?
RIM - Srpska vlada zatražila je od 'Telekoma Italija' i grčke OTE da joj prodaju deo akcija u 'Telekomu Srbija', koje su kupili 1997. godine za 918 miliona dolara, piše italijanski dnevni list 'Stampa'. Takođe, prema izvorima ovog lista Vlada Srbije želi da ponovo pregovara o klauzulama zaključenog ugovora. Kako tvrdi 'Stampa' razlog za ovakav potez mogao bi da bude to što vlada u Beogradu planira da do leta usvoji novi zakon o telekomunikacijama koji će uvesti nezavisno regulatorno telo kao glavnu instituciju zadrženu za davanje licenci novim operaterima mobilne telefonije. Ugovor o prodaji srpskog 'Telekoma' potpisan 1997. godine, inače, predviđa da će ovo preduzeće imati monopol na fiksnu telefoniju u zemlji sa jednom ili dve mobilne licence do 2005. godine.
Srpska vlada ima 51 odsto akcija u 'Telekomu', ali tzv. 'zlatnu akciju' drže 'Telekom Italija' i grčki OTE. Srpske vlasti su optužile svoje italijanske i grčke partnere da nisu dovoljno brinuli o ulaganjima u kompaniju kada je reč o tehnološkim inovacijama i novoj opremi, na šta su se obavezali prilikom sklapanja ugovora o prodaji 49 odsto akcija 'Telekoma Srbija'.
