Izvor: Glas javnosti, 14.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letina ne sme ispod 20 dinara
KIKINDA - Krajem iduće nedelje pašće prvi otkosi pšenice, a žetvena mehanizacija imaće zadatak da sa žitorodnih polja skine i do skladišnih mesta i silosa transportuje rod koji će biti težak oko 1,8 miliona tona. Poput prethodnih godina nerve paora tanji nebo servirajući im kiše koje sada više štete pšenici, ali ih još više tište nedoumice u vezi sa cenom. Paori tvrde da cena ovogodišnjeg roda ne bi smela da bude niža od 20 dinara jer sa njom samo pokrivaju troškove proizvodnje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Sa tvrdnjom da je niža cena jednostavno neprihvatljiva slaže se i prof. dr Miroslav Malešević, ugledni stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
- Žetva ozimog ječma već je počela, dok će prvi otkosi pšenice pasti krajem iduće nedelje. Ukoliko se u narednih desetak dana zadrži umereno toplo vreme možemo da očekujemo natprosečan prinos za Vojvodinu-preko četiri tone po hektaru. Kada je reč o ceni paori ne bi trebalo da idu ispod 20 dinara. Neka dobro paze sa kime će ugovoriti otkup letine. Neka ne žure sa prodajom. Najbolje bi bilo da ih tokom žetva vreme posluži, a da nakon napornog posla pregovaraju o ceni. Robne rezerve mogu da odigraju značajnu ulogu ukoliko se odluče za kupovinu recimo 200.000 tona - navodi Malešević.
On podseća da je jesenas zasejena rekordno mala površina površine pšenice od kako se u Srbiji vode statistički podaci svega - 462.000 hektara. Čak polovina parcela zasejana je van optimalnog agrotehničkog roka. Neslavni podaci dobra su opomena pred narednu setvu.
BEZ POTKUSURIVANJA
Znajući ko nam sve kroji sudbinu, nisam siguran da je među političarima sazrela ideja da pšenica postane strateška kultura. U svetu će ove godine biti bolji rod pšenice od lanjskog, ali se nadoknaditi veliki deficit te kulture. Što se nas tiče, na proleće iduće godine uvozićemo pšenicu. Pošto će brzo doći jesenja setva, država mora da povede računa o ovoj temi, a s poljoprivrednom se ne treba potkusurivati - kaže Malešević.
- Moramo da se vratimo površini od 600.000 hektara. Insistiraćemo na većim ulaganjima u proizvodnji i da se primene naukom utvrđena tehnologija. U tome ključnu ulogu treba da ima država. Već nekoliko godina zagovornik sam promene agrarne politike prema pšenici i njeno promovisanje u stratešku kulturu. Poljoprivreda treba da bude u centru pažnje svih stranaka. Resorno Ministarstvo mora da bude kompetentno jer je ova grana naš ključ ulaska u Evropsku uniju. Nedopustivo je da nemamo sa čime da izađemo na svetsku pijacu već da se zadovoljimo što ćemo žita imati za svoje potrebe. Proizvođači moraju da budu stmulisani. Ne sme više nikada da se dozvoli da trgovci zarađuju na paorskoj muci - izričit je Malešević.
Pšenica se, inače, nalazi pri kraju faze nalivanja zrna kada joj je potrebna umerena temperatura danju i noću. Neće biti dobro ako kiša zaređa jer već ima pojave poleganja useva i razvoja biljnih bolesti.
