Izvor: Politika, 14.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leskovačke po(r)uke
Kloniranje i lečenje matičnim ćelijama najavljuje se bez sučeljavanja stručnih gledišta
Srbiju trese klonovska groznica; iako prelazna, nije zarazna. Nalikuje gorljivom iščekivanju prvog Srpčeta-klončeta, podgrevanom pre nekoliko godina u jednom ovdašnjem nedeljniku.
Novinarska pera i glasovi se utrkuju najavljujući blagodeti izlečenja svakojakih boleština, pa i najtežih, čim započnu istraživanja matičnih ćelija u Leskovcu. Uzvikuje se da to svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podržavaju, a priupitano je na brzinu nekoliko lekara i biologa.
Može li se u poduhvat – već (samo)predložen za nacionalni, a da nije obelodanjen – bez javne rasprave i sučeljavanja stručnih gledišta?
"Politika" je ove godine u dva navrata podsetila čitaoce na puteve i stranputice kloniranja. A na samom početku 1998. – kada je fizičar dr Ričard Sid najavio prve ljudske klonove za 90 dana – objavila osam stručnih članaka u kojima je dotična zamisao sagledana iz nekoliko uglova. Ubrzo posle planetarnog uzbuđenja zbog dolaska na svet umiljatog jagnjeta Doli iz Edinburga, tako prozvanog po prsatoj pevačici Doli Parton. U šestoj godini (2003) skončalo je kao prva znana žrtva kloniranja.
Namirisavši dobru zaradu, pojedinci su brže-bolje na sva zvona razglasili da čovekov dvojnik, nastao kalemljenjem dveju ćelija (klon na grčkom označava grančicu-reznicu ili kalem), kuca na vrata čovečanstva!
Država dreši kesu
U minuloj deceniji se ispostavilo da nije moguće smućkati u epruveti dva istovetna dvonožna stvorenja sposobna za život!
Ni posle stotinu pokušaja, u Medicinskoj školi (nije srednja) na Univerzitetu Pitsburg nisu sklopili novog majmuna (rezus makaki). Uprkos tome što su se pridržavali uputstva za stvaranje škotske ovčice (ojagnjena posle 277 pokušaja), zameci su izgledali kao da su izašli iz kuće užasa. Sledeći neuspeh sa svinjama na Univerzitetu Severna Karolina razvejao je sva nagađanja da klonirani potomci zadržavaju odlike i ponašanje tobožnjih predaka, davalaca ćelija.
Veoma cenjeni časopis "Nauka" (Science) obznanio je da je, po svemu sudeći izvor svih teškoća u raspodeli genetskog materijala u prvoj deobi ćelija. Obično bude viška ili manjka DNK i one počnu da odumiru, a to je moglo da znači da kloniranje primata, uključujući čoveka, možda ni teorijski nije izvodljivo.
Kakve to veze ima s budućim istraživanjem dr Miodraga Stojkovića koji na jesen, kako je najavljeno, stiže Leskovac?
Prvi Evropljanin ovenčan slavom da je klonirao ljudski zametak u Njukaslu, iz kojeg se iznenada, na vrhuncu veličanja, (zbog boljih uslova, kako je objasnio) preselio u Valensiju, posle kraćeg boravka u Španiji vraća se kući. Grad iz kojeg je potekao stavio mu je na raspolaganje novu zgradu, darodavac iz Italije obećao da je napuni opremom, a država nagovestila – prema rečima ministra zdravstva dr Tomice Milosavljevića – da odreši kesu.
Do kraja godine očekuje se i zakon kojim se propisuju izučavanje embrionalnih matičnih ćelija i veštačka oplodnja.
Ni u najbogatijim zemljama, s kudikamo više upućenih u ova iskušenja, ne caruje saglasje – naučnici i političari su se svrstali u dva suprotstavljena tabora. Džordž Buš Mlađi je u SAD zabranio (prvi put iskoristio veto) da se iz saveznog buđelara namiruje proučavanje matičnih ćelija čovečjeg zametka (embrion), a na filmskom platnu neuništivi Arnold Švarceneger, guverner Kalifornije, odobrio je pozajmicu od 150 miliona dolara.
Vol strit za odrasle
Naš vodeći molekularni biolog i genetičar, dr Vladimir Glišin, na stranicama našeg lista, u maju, rastumačio je da su u proteklih nekoliko godina širom sveta otkrili da, slično embrionalnim, mnogi organi odraslog organizma imaju matične ćelije koje u laboratorijama nateraju (diferencijacija) da preuzmu buduću ulogu u oštećenim tkivima.
I pri tome je nabrojao osam krupnih razloga, od kojih navodimo dva poslednja: sve više je naznaka u literaturi da u organizmu postoji tzv. univerzalna matična ćelija i da je, i s naučnog i s praktičnog stanovišta, najbitnije da se u izlečenje upregnu vlastite (autologne) jer ih telo neće odbaciti, za razliku od embrionalnih (drugi davalac). Upozorio je na dve krupne prepreke: nezanemarljivo moralno pitanje i temeljno naučno – svrsishodnost lečenja ćelijama zametka, kada su posestrime odraslog čoveka delotvornije.
Kloniranje za kliničke potrebe dozvoljeno je u osam zemalja (Velika Britanija, Švedska, Finska, Belgija, Singapur, Južnoafrička Republika, Kina i Japan). Evropska unija je prošlog meseca odlučila da nastavi s novčanom podrškom izučavanju matičnih ćelija, uz zabranu kloniranja ljudi i uništavanja zametka. Od 25 članica usprotivile su se Poljska, Austrija, Malta, Slovačka i Litvanija.
U SAD je šaroliko – jedne države dopuštaju, druge zabranjuju. Kalifornija je 2004. obećala da će za deset godina utrošiti tri milijarde dolara. A na Vol stritu (pazite!) već predskazuju da će istraživanje matičnih ćelija odraslih privući više kupaca deonica 2007. i 2008. U međuvremenu su se pojavile prve kompanije i proizvodi od matičnih ćelija.
Ako ste pomislili da se protivimo lečenju kloniranim matičnim ćelijama, od kojeg smo – na temelju svetskih saznanja – desetak godina daleko, prevarili ste se. Spisak bolesti sa obećavajućim izlečenjem ili ublaženjem patnji je podugačak, da ne rasipamo novinske retke.
I pored svega, iskrsava nekoliko pitanja: ima li Srbija istraživače vične kloniranju (ili su to samo Miodrag Stojković i njegova supruga Petra), koliko novca može da izdvoji za opremu (jedna laboratorija oko pola miliona evra) i troškove, ko je odlučio (ili će odlučiti) gde će se istraživati (i lečiti), kada će se oglasiti ministar za nauku, zašto ćute naučnici, a pre svega biolozi...?
Da stotine hiljada obolelih ne ostane razočarano, a Leskovac upamćen samo po (novinarskoj) priči.
--------------------------------------------------------------------------
Klon: Zajednica ćelija ili organizama nastala ponovljenim neseksualnim deljenjem iz jedne(og).
Doli: Iz jedne ovce je uzeta jajna ćelija, izvađeno jedro i u preostalu citoplazmu umetnuto jedro ćelije iz vimena druge i vraćeno u matericu.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 14.08.2006.]
