Izvor: Politika, 29.Jul.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota u kojoj ne cvetaju ruže
Turizam bajinobaštanskog kraja opterećuju dotrajali putevi, gazdovanje Drinom izdaleka, nebriga o otpadu u gornjem toku reke...
Bajina Bašta – U ovom kraju je kao u raju, gotovo uglas su govorili mnogi učesnici nedavne 21. Drinske regate iz desetak država uživajući u lepotama bajinobaštanskog područja: reci Drini, planini Tari, jezeru Perućac, rečici Vrelo...
Da je ovde na jednom mestu toliko lepog, a sasvim prirodnog, neretko ističe i TV novinar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jovan Memedović koji je svet proputovao, ali okolinu Bajine Bašte i obalu Drine odabrao da brvnaru za svoj miran odmor podigne (nedavno je postao počasni građanin ove varoši).
Samo u jednom danu moguće je ovuda šetati mirisnim livadama lepotice Tare, krstariti brodom kanjonom Drine ili spuštati se u kakvom plovilu niz ovu reku, kupati se u jezeru Perućac, uživati u svežini najkraće naše reke Vrelo (365 metara), pecati u ovim vodama punim ribe... Ili se, nedaleko odatle, muzejskom železnicom preko Šargana voziti, brodom Andrićgrad i ćupriju u Višegradu pohoditi.
No turizmu, koji bi mogao ceo kraj da unapredi, ipak ne cvetaju ruže u ovim lepotama. Mada ima pristojnog smeštaja u hotelima, domaćoj radinosti i motelima uz Drinu, umerenih cena, birane hrane i gostoprimstva napretek, godinama ovde vlada nesklad između bogate ponude i oskudne posete. Izuzev dana tokom „Drinske regate” kad dvadesetak hiljada ljudi ovde dođe, te sezonskog špica u julu i avgustu kad su turistički objekti na Tari i hotel „Jezero” u Perućcu ispunjeni, sve ostalo je gotovo prazan period.
Razni teško rešivi problemi sputavaju bolju posećenost ovog područja, priznaju u Sportsko-turističkom centru „Bajina Bašta”. Obrad Pavlović, šef službe za turizam u ovoj ustanovi, pominje nekoliko stvari u kojima lokalna samouprava očekuje državnu pomoć.
– Problem u ovom kraju je loša infrastruktura, naročito putevi. Svi prilazni pravci: Drinskom dolinom, preko Debelog brda, Kadinjače ili Kremana uglavnom su dotrajali, negde i jedva prohodni posle onih poplava. Kroz Kaluđerske bare u turističkom centru planine Tare, na primer, još vodi stari put od kamene kocke. Imamo čuvenu vampirovu vodenicu u selu Zarožju do koje je teško dopreti. Mnogo bi nam značilo dalje oživljavanje obližnjeg aerodroma Ponikve, ali ni to ne ide očekivanim tempom – objašnjava Pavlović.
Što se tiče razvoja turizma na planinskoj lepotici Tari, napominje da su tu najatraktivnije zone u vlasništvu Vojne ustanove, Nacionalnog parka „Tara” ili manastira Rača, tako da nedostaje slobodnih parcela koje bi ponudili investitorima. Zato je, dodaje, ograničen turistički razvoj, ogroman potencijal Tare ne može se oplemeniti modernim sadržajima i tu je lokalna samouprava nemoćna.
– Jezero Perućac pravi je biser, zovemo ga i Drinsko more, na njemu se leti može divno kupati i uživati. Ali bilo bi još bolje kad bi opštine uzvodno više vodile računa o otpadu koji nama šalju Drinom. Stoga se s proleća, kad nadođu vode, ovo jezero napuni smećem kao kakva deponija. Zato ga pred svaku letnju sezonu danima detaljno čistimo. Što se tiče vožnji brodom od Perućca ka Višegradu kanjonom Drine, one su zaživele, ali jedno međugranično pitanje ostaje: valja putnike najaviti dan-dva uoči plovidbe, što onemogućava da onaj ko tek dođe na Perućac odmah uđe u brod, kao i da se tačni termini polazaka utvrde. Mnogo ljudi nas zove željnih da plove ovim kanjonom, ali dok se ne otvore sezonski granični prelazi u Perućcu i Višegradu teško da će u tome značajniji pomak biti napravljen – kaže Obrad Pavlović.
I ovde su prisutni problemi sa neprijavljivanjem gostiju u privatnom smeštaju, gde ih je većina u „sivoj zoni”. Takođe, Bajinobaštani smatraju da njima ponovo treba poveriti da gazduju rekom Drinom u toku kroz ovu opštinu. Trenutno se, po Pavlovićevim rečima, ovom rekom gazduje iz Valjeva.
– Ne znam da li oni mogu da brinu o Drini kako bismo mi to činili koji uz nju živimo. Potrebno je odgovornije gazdovati ovom rekom: napraviti dogovor između Srbije i Republike Srpske kako bi se režimi gazdovanja na obe obale uskladili, jer riba ne zna za državne međe, bolje urediti priobalja, veći značaj dati mrestilištu mladice koje radi u Perućcu. Mi smo, mada ne gazdujemo Drinom, uz pomoć države već uredili 15 malih odmorišta uz reku. Ako bismo kroz zvanične institucije vratili pravo na gazdovanje još više bi se uradilo – sumira naš sagovornik iz STC „Bajina Bašta” dodajući kako više učiniti da se dobar glas o ovim lepotama proširi, a da poznati zaljubljenici u Drinu, poput Memedovića, Vanje Grbića, Vojina Ćetkovića i drugih mogu biti korisni u tom pogledu.
Branko Pejović
objavljeno: 30.07.2014.
