Izvor: Blic, 16.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi uskoro skuplji?
Lekovi uskoro skuplji?
BEOGRAD - Kako 'Blic' nezvanično saznaje, postignut je dogovor između Vlade SRJ i proizvođača da se cene domaćih lekova uskoro povećaju za oko 90 odsto.
- Nikome ne smeta što je poskupelo ulje, hleb, meso, mleko, struja, jedino se povećanje cene lekova godinama odlaže, pri čemu se zaboravlja da je poslednja korekcija izvršena pre četiri godine, kada je marka vredela samo tri dinara. Naknadna povećanja cena od desetak procenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu ništa promenila, jer fabrike u tim uslovima rade sa gubitkom, ne uspevajući da pokriju osnovne troškove sirovina i ambalaže, a onda cveta šverc i uvoz - kaže za 'Blic' Gordana Lazić-Velovan, rukovodilac Službe za odnose sa javnošću vršačkog 'Hemofarma'.
Cene uvoznih lekova su 12 do 18 puta veće od domaćih, kaže naša sagovornica i navodi primer 'midola' čija će cena sa traženim povećanjem biti 6,2 dinara, dok isti takav preparat, uvozni 'Alakaloidov' košta 20 dinara.
Cena 'dilkorana' je 14,5, ali u privatnim apotekama on košta od 120 do čak 150 dinara, jer stiže preko Crne Gore i Republike Srpske.
- Cene lekova samo su jedna strana medalje - kaže za 'Blic' mr Branimir Dojčinović, ističući da su za sređivanje domaćeg tržišta lekova potrebne sistemske mere. Naš strateški cilj trebalo bi da bude jačanje domaće proizvodnje - samtra on i dodaje da bi isto tako o prometu, snabdevanju i distribuciji lekova trebalo da brinu ljudi iz struke, farmaceuti, a ne kao dosada, osobe najrazličitijih zanimanja.
On podseća da se od fabrika traži da robu daju na revers preko Zavoda zdravstvenog osiguranja, a onda se naplata u nedogled odlaže. Umesto toga, smatra ovaj stručnjak, trebalo bi napraviti 'precizne snimke' isporuka i trebovanja, kontrolu potrošnje unutar bolnica i kliničkih centara, jer tu najviše 'curi' roba. Zavod neka se brine o prikupljanju sredstva i izmirivanju računa.
- Zašto je zadržana struktura Fonda i distributivne mreže koju je koristio Bojić i njegovi pomagači iz JUL-a, kada se zna koliko je ona loše radila i bila kontraproduktivna - pita Dojčinović.
Nakon Bojićevog odlaska, u 'Velefarmu' je ostalo zaliha lekova u vrednosti od oko 315 miliona dinara. Šta se sa njima događa, niko ne govori, ukazuje naš sagovornik. Z.D.Marković
Najteže za srčane bolesnike
BEOGRAD - Lekova nema dovoljno i kao i proteklih meseci najčešće nedostaju oni iz grupe kardiaka, tačnije, preparati za bolesnike sa srčanim i tegobama zbog poremećaja cirkulacije.
Ovo je za 'Blic' potvrdila i direktor Apotekarske ustanove 'Beograd' mr Ljiljana Topalović, dodajući da se naredne sedmice očekuje isporuka nove količine medikamenata, što bi, prema njenoj oceni, trebalo da popravi snabdevenost državnih apoteka.
Trenutno su, kako je navela, deficitarni lekovi za terapiju angine pektoris - 'monizol', 'isosorb', 'kornilat', 'isopamil', 'verapamil', zatim 'propafeni' (u upotrebi su dve vrsteovog leka), koji se koriste u terapiji poremećaja srčanog ritma.
Teško se nalaze i antidepresivi 'flumirin' i 'miansen', lek za terapiju duševnih bolesnika 'lepenex', kao i preparati sa gvožđem, za lečenje anemije.
- Antibiotika ima u dovoljno, možda ne uvek svih vrsta, ali sa onim što apoteke ovog trenutka imaju, mogu se pokriti gotovo sve terapijske indikacije, kaže Topalović.
