Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi prema dubini džepa
Od sledeće godine biće znatno povećan broj lekova koje će građani moći da dobiju na recept. Prema toj najnovijoj listi lekova, koja sadrži 654 generička naziva leka, odnosno skoro 1.700 medikamenata u različitim dozama i farmaceutskim oblicima, ne zaostajemo za Hrvatskom ili Slovenijom. Međutim, u javnosti se često čuju primedbe da medikamenti koje naši građani dobijaju besplatno, na recept, pripadaju grupi najjeftinijih lekova i onih koji nisu najnoviji i brendirani.
Direktorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Svetlana Vukajlović negira da su na našoj listi lekova manje kvalitetni ili samo jeftini lekovi, objašnjavajući kako Srbija, ipak, može sebi da priušti tako veliki broj lekova na recept.
- Više od 70 odsto naše liste lekova čine domaći lekovi, za koje postoji administrativno ograničenje cene, pa tako domaći lek staje 50 odsto jeftinije nego isti lek u Sloveniji ili Hrvatskoj. Domaća industrija lekova ovom tržištu nudi kvalitetan i jeftin lek. Strani lekovi, da bi konkurisali za našu listu, moraju da imaju cenu nižu od cene domaćeg leka - objašnjava Svetlana Vukajlović.
Profesor dr Svetozar Damjanović, predsednik Centralne komisije za lekove, objašnjava da su sve participacije koje su nametnute našim pacijentima neophodne da bismo obezbedili minimum solidarnosti i da bismo mogli da napravimo listu koja sadrži ovako veliki broj lekova.
- Na slovenačkoj ili hrvatskoj listi lekova možda ima veći broj originalnih lekova i brendova, ali nisu bolje pokriveni od nas. Uvek sam srećan da svojim pacijentima dam maksimalno dobru terapiju, ali moramo svi da shvatimo da novcem koji imamo moramo da lečimo sve pacijente prema mogućnostima. Razumevanja radi, kao kada imate automobil iste marke proizveden originalno u Nemačkoj ili takav u Turskoj, tako je nekako i sa lekovima - slikovito je na nedavnoj konferenciji za novinare u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje objasnio dr Damjanović.
Zavisno od toga da li se lek dobija samo na recept, dakle bez plaćanja, da li se nešto ipak, mora doplatiti kao participacija, odnosno učešće u ceni leka, da li se može isključivo dobiti u bolnici ili nam je potreban neregistrovan lek, svi lekovi se nalazi na A, Be, Ce ili De listi. Na listi A nalaze se lekovi kojima je pokrivena kompletna patologija i propisuju se na recept, a podeljeni su u 14 grupa. Na takozvanoj A1 listi nalaze se lekovi vanstandardnog kvaliteta za koje pacijenti plaćaju participaciju, a nadležni tvrde da takvi lekovi čine oko deset odsto A liste, na kojoj ovi lekovi imaju terapijsku alternativu. Dakle i ko ne želi da plati učešće neće ostati bez leka, već se uvek može odlučiti za lek sa A liste.
Lista Be obuhvata isključivo lekove koji se koriste u bolničkim uslovima, u zdravstvenim ustanovama, bolnicama ili domovima zdravlja, dok su na listi Ce uglavnom citostatici. Ovi lekovi izdaju se po posebnom režimu i raspoređeni su po referentnim ustanovama. Na listi De su neregistrovani, a neophodni lekovi za lečenje retkih oboljenja. Farmaceutske kuće nisu imale interes da ih registruju, ali je zato dogovorena procedura ubrzane nabavke ovih lekova u 28 apoteka.
Docent dr Nikola Milinović, član Centralne komisije za lekove, objasnio je da o listi lekova u Srbiji odlučuje 14 potkomisija, od kojih se svaka sastoji od tri stručnjaka koji najbolje poznaju tu oblast, a potkomisije rade po jasno definisanim pravilima. Docent Milinić tvrdi da komisije uvek moraju da vode računa da rade protivno farmaceutskom lobiju, ali i da izađu na kraj sa jakim pritiscima iz različitih udruženja pacijenata koji se bore za svoja prava i uvek smatraju da je njihova bolest najteža.
[objavljeno: ]
