Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi na crno
U Srbiji je registrovano više od tri hiljade privatnih apoteka, hiljadu veledrogerija, a ima samo sedam farmaceutskih inspektora
Praksa devedesetih godina prošlog veka, kada su se masovno švercovani lekovi prenosili na različite načine, izgleda da se nastavlja u pojedinim privatnim apotekama. Iako ima dovoljno lekova na našem tržištu, koji su registrovani i provereni u Agenciji za lekove, nekim apotekarima je jevtinije da se snabdevaju na crnom tržištu. Osim toga, određeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lekari imaju običaj da propisuju lekove koji nisu na spisku registrovanih, iako za njih postoji odgovarajuća registrovana zamena. O tome kako su i na koji način ti lekovi uvezeni, da li im je istakao rok trajanja ili na koji način su prenošeni, kao i da li loše mogu da utiču na zdravlje pacijenta apotekari ne vodi računa.
Farmaceut u jednoj privatnoj apoteci, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da skoro sve privatne apoteke tako posluju i da već postoji ustaljena šema prodaje takvih lekova.
– Većinu tih lekova ne držimo u apoteci zbog eventualne inspekcijske kontrole. Obično kada neko traži lek koji nije registrovan kažemo da ćemo željeni medikament naručiti i da dođe sutra. Tada obavestimo vlasnika da donese lek. Postoje i lekovi koje prodajemo samo po preporuci, odnosno kada su naručeni od osoba koje poznajemo, kao na primer "durogestin" (morfijumski flaster). Ali, to nije nikakva novina, već ustaljena praksa. Uglavnom je reč o lekovima čiji proizvođači nisu podneli zahteve za registraciju njihovih proizvoda na našem tržištu. Obično su ti uvozni lekovi veoma skupi, kao na primer lekovi za lečenje steriliteta. Međutim, dolaze i ljudi koji traže uvozne medikamente za snižavanje krvnog pritiska – objašnjava naš sagovornik.
Priču našeg sagovornika proverili smo u jednoj od privatnih apoteka. Tražili smo "kuterid" (kortikosteroid), koji nije registrovan kod nas i rekli su nam da, ako želimo, mogu da nam lek naruče.
Dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, kaže da je u Srbiji registrovano više od tri hiljade privatnih apoteka, pet stotina dvadeset državnih i hiljadu veledrogerija, a da ima samo sedam farmaceutskih inspektora.
– Nažalost, mnogi su nastavili s praksom iz perioda kada nije bilo lekova i kada su apoteke punili švercovanom robom. Iako na našem tržištu ima dovoljno lekova i postoji i zakonska procedura za nabavku neophodnih uvoznih lekova, koji se ne nalaze na spisku. Jedini legalni način da u našu zemlju uđe neregistrovan lek jeste da ga lekar propiše pacijentu, a Agencija za lekove izda odobrenje da se takav lek uveze. Svaki drugi način je nelegalan i nesiguran za pacijente. Ukoliko vam u apoteci prodaju lek, a na kutiji od leka nema teksta na srpskom jeziku ili uputstvo za korišćenje nije prevedeno, a još vam apotekar ne izda fiskalni račun, to je onda sigurno švercovani lek. Svaki građanin, pacijent ukoliko je dobio takav lek mora da prijavi Inspekciji za lekove i mi izlazimo na teren. Kazne su visoke – od trista hiljada do tri miliona dinara.
Naše inspekcijske službe redovno kontrolišu proizvodnju i veledrogerije, ali nemoguće ih je sve kontrolisati neprestano. Od septembra Ministarstvo zdravlja kreće u opsežnu kontrolu privatnih apoteka i, ukoliko u nekoj od tih ustanova bude pronađen neregistrovan lek, vlasnici će biti krivično gonjeni, tvrdi dr Antić.
Prema njegovim rečima, da bi se tome stalo na put moraju svi da se angažuju, ali i da se promeni svest kod lekara i apotekara.
– Prosto ne smem ni da pomislim da postoje lekari koji su u stanju da prave dogovore sa apotekarima i da zbog toga propisuju neregistrovane lekove. Postoje dva razloga zbog čega se takvi lekovi pojavljuju u maloprodaji, to je zato što je takav način poslovanja jevtiniji apotekarima i zato što registracija leka košta pet hiljada evra. Ali, i tome će se stati na put, jer je zdravlje i bezbednost građana najbitnija. Zato svaki takav slučaj neizostavno treba prijaviti inspekciji – kaže dr Antić.
Gordana Bašović
[objavljeno: 02.08.2006.]
