Izvor: Politika, 18.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcije iz loših dijeta
Preporuke iz novina uglavnom nisu zasnovane na medicinskim saznanjima, već da privuku pažnju i znatiželju čitalaca, ukazuje profesor dr Branko Jakovljević
Dobra dijeta je ona kada osoba koja želi da izgubi višak kilograma nije gladna, ona koja se lako drži i koja može da se drži dugo vremena. Ovo je definicija dijete dr Branka Jakovljevića, profesora sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu. U sportskom žargonu, dr Jakovljević voli da kaže kako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „dijeta disciplina u kojoj je važno ko će duže izdržati, a ne ko će brže ostvariti cilj”. Zato ovaj lekar nema mnogo reči pohvale za različite dijete o kojima čitamo u novinama, a kojima smo svakog leta bombardovani.
– Svojim pacijentima, osobama s viškom kilograma ne savetujem da se upuštaju u samostalno držanje dijeta, jer mi iskustvo kazuje da se to najčešće završi loše. Smenjuju se periodi kada osoba prvo gladuje i muči se, a zatim ulazi u period kada preterano i nekontrolisano jede, pa se kilogrami brzo vrate. Dijete iz novina uglavnom nisu zasnovane na medicinskim saznanjima, već da privuku pažnju i znatiželju čitalaca. Dijete koje su zasnovane na kalorijskom unosu manjem od 1.000 kalorija dnevno nisu dobre, jer se ne mogu držati dugo i za osobu znače veliki energetski deficit – kaže dr Jakovljević.
Najpreporučljivije su balansirane dijete, pod lekarskim nadzorom, sa dnevnim unosom od 1.300 do 1.400 kalorija, što je, naravno, uvek individualno prilagođeno osobi, a one mogu doprineti da se mesečno gubi od dva do šest kilograma. Naravno, koliko će kilograma neko izgubiti zavisi od metabolizma, eventualne fizičke aktivnosti, posla kojim se ta osoba bavi"
Profesor Jakovljević kaže da je osnova svake dijete zapravo vreme. Višak kilograma ne može se rešiti za mesec dana. Nekoj osobi je potrebno i godina, a onima koji su ekstremno gojazni i dve godine. Dijeta, po tvrdnji dr Jakovljevića, ne mora da bude mučenje, ali zahteva disciplinu i promenu u načinu ishrane na dugi rok.
Dijete su kao moda – stalno stižu nove, stare zaboravljamo, a mnoge su postale poznate, jer su ih proslavile ličnosti sa estrade, filma ili politike. Dijetu u kojoj je propisano da se u toku dana ne jede ništa drugo osim hrane iz teglica sa kašastom dečjom hranom proslavile su, na primer, glumice američke serije „Očajne domaćice”, a prihvatile su je mnoge žene širom planete. Male posude nemaju mnogo kalorija, ne sadrže aditive i konzervanse. Većina ovih bebi kašica nije ni slana, ni slatka (dakle, prilično su bljutave), sadržaj čine sitno seckano ili mleveno povrće i meso, dok ugljenih hidrata nema.
Dr Jakovljević. uz primedbu da je ovakva dijeta za naše materijalne prilike skupa, primećuje da se još nije proširila među našim ženama, dok je poznata Beverli hils dijeta doživela priličan fijasko. Suština Beverli hils dijete, kako objašnjava dr Jakovljević, jeste da se u najvećem delu dana isključivo jede voće, a tek pri kraju dana hranljivije namirnice. Međutim, glavni nedostatak je velika količina ugljenih hidrata unetih kroz voće, a u drugom delu se unosi previše masti.
Čuvene dijete s kupusom, o kojima smo čitali u novinama, takođe ne mogu dugoročno da reše problem viška kilograma. Sedmodnevni plan koji se uglavnom sastoji u tome da se davimo u kuvanoj kupus čorbi jeste za prave mazohiste, ali garantovano odnosi pet kilograma nedeljno. Dijeta je postala slavna još osamdesetih godina prošlog veka. Dr Jakovljević kaže da se ova loša, monotona, neukusna dijeta koju prati glad ne može dugo držati, a ne obezbeđuje elementarni unos esencijalnih amino kiselina (proteina) i esencijalnih masnih kiselina.
Svakoga leta u novinama ponovo oživi interesovanje za Etkinsovu dijetu, koja nam dozvoljava da jedemo neograničene količine mesa sa salatama, ali da sasvim izbacimo ili maksimalno smanjimo unos hleba i kolača, krompira, testenina, pica, dakle ugljenih hidrata. Bizarno, ali funkcionalno možete da jedete i dva kilograma mesa na dan, ali ni parče hleba. Telo je, kada nema ugljenih hidrata, prisiljeno da troši nagomilane masti, odnosno salo i gubi se u težini.
Dr Jakovljević kaže da nije uopšte reč o dijeti iz novina, već o medicinskoj ketogenoj dijeti, poznatoj još od polovine prošlog veka, ali koju je Etkins u svojoj varijanti pisao za Amerikance, pa je zasnovaa na neograničenim količinama mesa, jaja, slanini"
Ketogena dijeta je posebni režim ishrane sa smanjenim unosom ugljenih hidrata koji dovodi do stvaranja ketonskih tela u organizmu, što je posledica razgradnje masnih naslaga. Početni uspeh je najjači upravo kod Etkinsove dijete, ali se posle dva-tri mesecanjen efekat ne razlikuje se od uobičajenih medicinski balansiranih dijeta, a treba imati u vidu da Etkinsova dijeta ima brojne mane i da se ne može sprovoditi bez stručnog nadzora. Može uticati na funkciju bubrega i jetre. Smanjuju se i alkalne rezerve u organizma, što je u vezi s pojačanim gubljenjem veoma bitnih minerala, poput magnezijuma i kalcijuma, pa to može da ima i štetni efekat na kardiovaskularni sistem i koštano tkivo. Etkinsovu dijetu ne smeju držati osobe sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, ukazuje dr Jakovljević.
O. Popović
[objavljeno: 19/08/2008.]
.jpg)
