Izvor: Politika, 26.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari tvrde da epidemija jenjava
U ponedeljak nije bilo nijednog obolelog, a onda se za pomoć javilo sedmoro pacijenata sa akutnim hepatitisom A
Niš – Iako zvaničnici tvrde da se epidemija zarazne žutice u Nišu, koja je zvanično proglašena pre četiri meseca, smiruje, direktor Infektivne klinike profesor dr Žarko Ranković juče je saopštio da je od ponedeljka do utorka ujutru registrovano novih sedmoro pacijenata sa simptomima zarazne žutice. Svi su, istakao je za „Politiku” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dr Ranković, sa lakšim simptomima i niko od njih nije zadržan na bolničkom lečenju.
– Na kliničkom lečenju je 15 pacijenata iz ranijeg perioda i reč je o slučajevima kod kojih je dijagnostikovan teži oblik žutice, dok se svi ostali upućuju na kućno lečenje i negu – rekao je za naš list dr Ranković, koji je i predsednik Štaba za suzbijanje žutice na području Niškog okruga i grada Niša, i dodao:
– Preduzimaju se sve neophodne mere da se epidemija u potpunosti sanira, ali i da se tamo gde postoje sumnje za mogućnost izazivanja i izbijanja ove zaraze otklone eventualni uzroci.
U isto vreme epidemiolozi u Institutu za javno zdravlje u Nišu nastavljaju sve aktivnosti i preduzimaju sve mere na suzbijanju akutnog hepatitisa A. Tako se posle dužeg vremena prvi put dogodilo da jedan dan prođe bez novih slučajeva obolelih. Naime, od nedelje ujutru do ponedeljka u isto vreme, prema zvaničnim podacima niških infektologa, nijedan novi pacijent sa akutnim hepatitisom A nije prijavljen medicinskim ustanovama. A onda su se pojavili novi slučajevi obolelih.
Za „Politiku” profesor dr Zoran Veličković, načelnik Centra za prevenciju bolesti, kaže:
– Do ovog trenutka zvanično su od akutnog hepatitisa A obolela 1.154 stanovnika Niša. Pored toga, u prethodnih pola godine bilo je obolelih i sa područja okolnih opština u okrugu Aleksinac, Svrljig, Merošina i Gadžin Han, ali i iz drugih okruga, poput Pirotskog okruga, jer je u opštini Bela Palanka bilo dosta obolelih od žutice, i iz Topličkog, iz Prokuplja.
Prema rečima dr Veličkovića, najnovija, juče objavljena, informacija o sedmoro obolelih od žutice nije alarmantna:
– Pre svega, treba znati da ovi novi pacijenti sa akutnim hepatitisom A sigurno nisu iz jesenas proglašene epidemije, već ih tretiramo kao sporadičnu i skoro normalnu pojavu. Iz epidemije mi očekujemo samo „repove”, odnosno manji broj onih koji će se još izvesno vreme javljati iz kruga obolelih i njihovih porodica. Ali, biće novih slučajeva sve do konačnog i potpunog iskorenjivanja žutice sa ovog područja.
U niškom institutu za javno zdravlje ukazali su na problem koji se teško rešava, a to je komunikacija sa manjim mestima u okolini Niša, što onemogućava da se zna tačan broj obolelih.
Epidemija žutice je zvanično proglašena u Nišu 2. novembra prošle godine. Obolelih je, međutim, bilo i puna dva meseca pre toga, kada se za pomoć javljalo u proseku od tri do pet zaraženih osoba. Kada je krajem oktobra 2007. godine broj obolelih znatno počeo da raste i kada je dnevno bilo više od deset obolelih, zdravstvene službe su proglasile epidemiju. U međuvremenu sprovedena je kontrola mogućih izazivača i uzročnika zaraze, na čemu su posebno bila angažovane sanitarna i druge inspekcije Niškog okruga. Dr Radica Nikolić, načelnica sanitarne inspekcije, najavila je za dan-dva veću analizu učinjenog i preduzetog u prethodnom periodu. Zna se da je pregledano i rigoroznoj sanitarnoj kontroli podvrgnuto na stotine ugostiteljskih objekata, posebno lokala brze hrane, vrtića i obdaništa, predškolskih i obrazovnih ustanova, sva autobuska stajališta i železničke stanice i drugi javni objekti. Kontrola je obavljena i u samom Nišu, ali i u svim okolnim opštinskim centrima Niškog okruga.
Paralelno sa kontrolama mogućih uzročnika žutice, u Nišu je ovih dana, po preporuci Gradskog kriznog štaba za vanredne situacije, započeta velika akcija izgradnje nove kanalizacione i vodovodne mreže u onim gradskim i prigradskim naseljima gde to nije na najbolji način regulisano. Radovi će najpre biti izvedeni u naseljima za koja se u početku epidemije sumnjalo da su žarišta žutice – naseljima „Nikola Tesla” i Brzi Brod. U ovim naseljima će se, konačno, na bolji, efikasniji, ali i mnogo sigurniji i zdraviji način regulisati vodosnabdevanje i, posebno, odvod otpadnih i fekalnih materija, koje su do sada odlagane u septičke jame u dvorištima porodičnih kuća i domaćinstava.
Toma Todorović
[objavljeno: 27.02.2008.]
