Izvor: Blic, 31.Dec.2008, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lekari su zaštićeni kao beli medvedi

Svetlana Vukajlović

Podela markica, umesto dosadašnje klasične overe zdravstvenih knjižica, predstavlja uvođenje reda u zdravstveni sistem. Sada ćemo tačno znati ko je osiguranik i ko ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu. Bez plaćenog doprinosa više neće moći da se overi knjižica, ali ni dobiti zdravstveno osiguranje. Ovo je, po direktorki Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlani Vu­kajlović, je­­­dna od zna­­­­­­­­­­čajnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novina sa kojom ulazimo u Novu godinu. U novogodišnjem intervjuu za „Blic” direktorka RZZO naglašava da Zakon o otpisu doprinosa upravo uvodi red.



- Sada imamo čistu situaciju. Daćemo mogućnost ljudima da krenu da plaćaju tekući doprinos, bez obzira na zaostale obaveze. Ali moraćemo da opominjemo poslodavce da u julu, ukoliko od 1. januara ne plaćaju doprinos, neće moći da dobiju markice. Zdravstvo ne može da funkcioniše ukoliko nema prihoda, a oni dolaze upravo iz doprinosa. Ukoliko hoćemo bolju zdravstvenu zaštitu, moramo da imamo i bolju naplatu prihoda. To je uvođenje reda.



I dalje postoje mnoge liste čekanja za razne intervencije. Kada će to biti poboljšano?

- Čekanje je drastično smanjeno. Više se ne čeka na ugradnju stenta. Zapravo, nema pravih lista čekanja, nego se pacijentima odmah zakaže operacija. Za magnetnu rezonancu se čeka od jednog do šest meseci, ali to još zavisi od ustanove do ustanove. Sa uključivanjem privatnog sektora, čekanje će biti još manje. Međutim, najveći problem je kardiohirurgija i to operacije na otvorenom srcu. A sve zbog nedostatka kapaciteta. Usko grlo je intenzivna nega, u kojoj je nemoguće primiti veći broj pacijenata. U pregovorima smo sa Vojnomedicinskom akademijom. Tamo operišu i po podne. Ali i na VMA treba rekonstruisati intenzivnu nega kako bi se povećao kapacitet. Lekari rade po podne, subotom i nedeljom, ali više od toga nije moguće. To je jedini realan problem, sve drugo nije.



Ipak, i dalje ima lista čekanja za specijalističke preglede?

- To je zbog nepostojanja kontrole obima rada. Bilo bi napretka kada bismo imali promene Zakona o platama u javnim službama. Ovako, zakon garantuje svima istu platu. Nemamo mehanizme da nekome kažemo - ti si hirurg koji ovog meseca nije nijednom ušao u salu i zato ne možeš da dobiješ platu koja ti je garantovana po zakonu. Hirurg koji ne operiše nije hirurg. Uvođenje sistema finansiranja ništa ne vredi dok ne promenimo Zakon o platama koji bi omogućio da zaposleni imaju platu shodno obimu i kvalitetu svoga rada. Sve dok lekari primaju platu nezavisno od toga koliko zaista rade, i dok su zaštićeni kao beli medvedi od inspekcije i sudova, ne možemo ništa uraditi.



Zašto kasni organizacija večernjih klinika? Direktori bolnica su imali tri godine da to organizuju.

- To pokazuje kakav imamo menadžment u zdravstvenim ustanovama. Ne može Zavod biti reformator ako su na čelu mnogih bolnica ljudi koji zapravo nemaju ni osnovna znanja o poslovanju. Poslednje što smo uočili jeste to da su mnoge zdravstvene ustanove trošile materijal naših osiguranika za pacijente iz Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske. Slali smo dopise da je nedopustivo da stentove, pejsmejkere, lekove koje smo kupili za naše osiguranike, potroše na pružanje usluge osiguranicima Crne Gore ili Republike Srpske. Materijal su potrošili, a nama to nisu nadoknadili. Sve što su naplatili po tom osnovu, računali su kao sopstveni prihod, a od toga su finansirali dodatne plate zaposlenima. Nemaju ni osnovnu logiku poslovanja, da taj deo utroška moraju nadoknaditi Fondu, jer su to sredstva naših osiguranika. Za to nije kriv doktor koji operiše nego menadžment. Nedostatak znanja je osnovni problem u svakoj reformi.



Čime ste zadovoljni što ste do sada uradili, a čime niste?

- Često sebi stavljam na teret da je nešto moglo više i bolje da se uradi. Naravno, puno je problema i gde god vidim da postoji rešenje, imam želju da se sa tim uhvatim u koštac. To rezultira time da se ljudi više obraćaju meni čak i za ono što nije moja delatnost. Čovek ne može sam da radi reformu. Za ozbiljnije pomake ne postoji volja na državnom nivou i to jeste činjenica. Definitivno, problema ima puno, ali ono čime smo zadovoljni jeste da kada pogledam unazad, hiljade ljudi ostvaruje više prava nego što je to bilo pre četiri godine.

Biće povećan broj besplatnih lekova

Da li će biti nekih promena u listi lekova koja se izdaje o trošku Fonda?

- Zbog novih kriterijuma za formiranje liste lekova imamo sniženje cena značajnog broja medikamenata, koji su se do sada doplaćivali, a to je lista A1. Oni će sada preći na listu A, tako da građani mnoge lekove neće plaćati. Opterećenje građana biće znatno manje, bez obzira na povećanje participacije.

Koje lekove nećemo doplaćivati?

- Neki lekovi za šećernu bolest, „norvaks”, „plaviks” koje piju pacijenti kojima je ugrađen stent, lek za srčanu insuficijenciju „dilatrend”. Sada će biti značajan broj lekova na listi A, koji su do sada kao originalni zbog veće cene bili na listi A1. Novim kriterijumima smo rekli proizvođačima da, ako hoće da ostanu na listi, moraju da smanje cenu na nivo generike. Lista lekova je takva da omogućava pacijentima da se leče na recept bez dodatnog plaćanja.

Nastavak na Blic...